Школски лист

284

мвре. Али онт. негуби ухванн у мвлостб Б ожг «), него свагда постолно ради на поли воспмтагпа и проевете ст> пунБЈмг уверенЂмг, да ће Богт. труде нФгсве благословити и на полву и еадашнггг и будућегг младогђ рараштал обратитв. И кадг едномг поеледнБ1И часг живота н1говогт> вудне, тада ће му сва н$гова добра дела сг благословима хоштг еданпутг предЋ очи ивики; авђели Божјв пренеће н^гову душу у горибш брусалимт., и Спасителв света дочекаће га тамо сг овмма речма: Еллпи рлвг и в ^рнуи ш л1дл"ћ дж еулх еси ндд2 в^рена јилогими та постлклк). Ениди кг рлдостк ГоспоДл твоегш. В,

ПочетанЂ хрнстиннства* (бдна лекцин изћ историе.) Да е Христос-Б Спасителв подг владом-в римскогг дара Аугуста у Витлеему рођевг, позиато намг е изђ библие. У тои светеи кввбзи описанг е б ^ говђ животг, вФгова дела, вауке и чудеса, н$говострадав$ и емртв, нФгово воскресениб и военесение. У тои истои кнбизи има напиегно много и о жквоту и делима апостола, и о кшвоту и судбини први хриетинна. Апостоли, учеаици Христови и крви учителви христиннства били еу први, кои су евету науку Хриетову по свету разпростирати почели, и кои су почели христиннске дружинице и обштине уводити. Прва е хриетмнсЕа обштина установлФна у брусалиму, а после су заведене и по осталимт. странама, у све три онда познате части света. Свака обштина имала е свога старешину као вачелника, коегЂ е владикомт, звала. Прве и наиглаинив владике биаше ерусалимски , антиохиски , александриски , цариградски и римски, и они се доцние назваше патринрсима, а оваи папомЂ.