Школски лист

300

топлогђ в ладногг ветра гошђ шкодлбивин е по здравлЂ оногг, кои се томт. излаже, него што еу ветрови сами. Иза топлогг ветра на едаредг ладанг тако е убитачанЂ, као да 6б1 насЂ зноавне наишао. Истј су тако шкодлбиви и ветромети, као што ихг увекг има у сурдуцима, узкимг прокопима и кланцима, по великимЂ дугачкимт. подрумима и лагумовима, по портама и гдекоимг варошквмг теснимЂ улицама, и дугачкимЂ манастирскимг ходницима. Овуда увекг и кадЂ е наитишие време ветра има и ветарг дере, а на ветру шнт. већма. Овуда наитиши ходђ ако е увбрдито задува свакогг и у знои уведе, а наглии ходг и зноемт. и зимомђ убин. (Свршиће ее.)

0 гнмнастичннигБ играша. Гимнастичне игре биле су кодђ сви стари народа, особито кодђ они мудри и умни Грка наиглавнин стварБ у детиемЂ воспитанго. Они су радЂ тога имали особите школе, кое су се гимнасив звале , и кое су државнимЂ трошкомЂ издржаване биле. У нБима се вештбала младежБ, подђ надзиранФмЂ одређени старешина, у трчанго и сваканго, пужанго и пливанго, бацанго и гађанго , рванго итд. и са тимђ су добивали онолику телесну снагу тврдину и итрину, да су наивеће терете и несгоде нодносити могли, и онолику неустрашимостБ, одважностБ и с -рчаностБ , да ни одђ кои опасности зазирали ниеу; све оне гонаке, коима се мм данас дивити морамо, гимнастика намЂ е дала; а међу Грцима били су Шнартанци наивећи гонаци еамо зато , што е кодђ нби у воспитанго деце то наиглавнин целБ била, научити ихђ , да издрже свакуне-