Школски лист

444

сг децоагв после сваке точке разговара и испмтув ихг о свему ономе пхто су прочитали. Сђ концемЂ године, одђ 1,рилике последнЂга месеца имаго се већг дотле прочитанн предмети изђ буквара више пута прочитавати безг свакогЂ изпитивана, а то зато да бм се дрца у течномЂ читанм бол^ извештбала. Буде ли учителБ овако поступао, то ће му посао лакЂ и мио бвгги, а и деци ће се учен^ скак1и дан-к све већма милити па ће готово као у вгри добро научити. 1оштђ се има примЂтити и ово: Кадг читамће дете гдегодг запне, невали да му учителв одма каже речБ ону кого прочитати незна, него треба да га упути да погоди глаеове, изђ коихђ се речв та састои, па онда да ихђ спои у вдно, и ето му жел^не речи. Не буде л' дете у кнбизи знака познати могло, упутити га вала на штицу , да тамо погоди. Тако ће дете помоћи и до знанн доћи, ал' уедао тммђ самвпгБ учинити ће коракЂ у вештини читана, те неће више на томђ ни на подобномг месту запиннти и засталти. Другш степенг вст -Б читан^ логично. Ово се состои у томг да чатацг разуме оно што чита, и и да тако чита, како ће га и слушателви разумети моћи. У часловскои школи има се своиски настолвати, а у псалтирскои има се подпуно постићи то, да дете прочитанћш предметЂ схвати, разуме, и своимђ речма казати умз. Тога ради има се свакш за читанБ одређенвш предметЂ разчленнвати, али не граматично, него по смислу и значенго ствари, т. е. логично. На овомђ степену читанн има учителБ после свакогђ одсека сгоднимђ начиномЂ изпитати, и дознати одђ деце, шта се у прочитанвшЂ ставовима и речма садржи; о коме е говорЂ; шта се о нФму каже; где, кадЂ, како, коимђ се начиномЂ то догодило; зашто