Школски лист

468

гоугоднсшЂ животу и давамћи имг примФрт. доброд%телви. РадостБ е нЂна бБгла подпуна кадт. е доживила, да се вЂра СБша нбнога међу »деима и лзичницима ио сввма краевима свбта разпростире, и да сви народи, кои ХриставФруш, нм славе и блаженомг међу женама називаго. Пуеа утВхе ирадостио томг, силно зажели пречиета Д^ва преселити сс са землЂ на небо, и видитн пресладко лице СБша свога, кои седи отт> десна Бога отда небеснога. У таквои желБи често в она излазила до горе Елеонске ронећи сузе и Богу се молећи, да ее разстави одг тЂла, и да се пресели у обителбк Еебесне. Кад'в се она овако Богу молила, лви хои се Архангел-в Гаврилт. , и каже !ои, да ће се до три дана преставити и отићи на небо, даживи и царуе саХрисгомћ сбшомћ (воимт.. А за знакг да ии тФломгнЂишљ неће смртБ овладати, него да ће она смрћу саио мадо уснути и преселиги се у животг, даде 10И Архавгблт. едну особито лепу раиску грану, кон ће се носитв на погребу нЂномг предЂ самртнвшг одромг Е!ћНБ1М'Б. Овоме гласу врло се обрадуе пречиста ДЂва, и само ЈоштЂ ту едну гкелго имађаше, да за живота види све Христове Апостоле, и да самг Христосг Спасителв дође и прими духг н Ф нђ у свов руке. Желм ову нречисте Д^ве живо изражава св, црква наша у свЂтилну, кои се на Успение богородичино пое, икои овако глаеи: „Апостоли отђ конецг совокуплшесл здЂ вб ГетсиманшстФи веси, погребите тЂло мое, и тбх СБше и Боже мои, прими духЂ мои! Кад -б се причиста Богородица с% молитве дома поврати, саобшти она све што 100 е нвлЂно, 1оанну Богослову и покаже му грану рвиску; затимЂ запов%ди домаћима да украсе собу и постелго, да окаде,