Школски лист

495

сви трговци, све занатлие и художници, а наипосле и сами простаца, приликомЂ материално се подижу и падаго, еданг еамо народнБШ учателв остае у томђ наипостоании. Онђ нити шта изгубити, а гоштђ мааб шта добити може. — Оаг материзлно одђ свиш на наинижемг степену стоа. — Сваки човект. 6 б 10 онђ ма каква му драго стана и званаа, гледи начине и труди се сво8 материнлно стаађ поболшати. Средства су овогв иоболБшана различита. бдни подижу се и напредум земл^дЂлиемЂ, други трговиномБ, вдчи опетЂ занатомЂ и рукодЂливмв, а многи и добромЂ годишнномђ званачномЂ наплатомЂ. Учителв одђ овб 1 средства нема ни едног, нати их имати може, почемЂ е у дужности званин свогђ у толико ограниченЂ, да се осимђ школе далђ никудЂ маћи не може. ЛатилЂ се економае, аапустио е и пренебрегао воспитание и изображение поворене му деце. 6 лђ радЂ трговиномђ подпомоћи свое материллно станЂ, и за ово се иште времена, и средство новчано? Ако е пакЂ радЂ да отђ годишаЂ свое заслуге за будућу свого староетв неку частнцу на страну метне и уштеди, сви су му напора суатна, ероо нЂму се едаомЂ заслужена пла • та нЂгова па лотове и драмове мери, пзкђ 1 оштђ илђ му се изда или не изда, а више пута и пропадае. И онђ мора све то равводушно да гледа и сноси, ербо грамзиги за богатетзомЂ и сувишзомЂ, учигелго неприетои почемЂ навлачи на себе „грдЈсг> смрмшп*, и тако до вЂкђ мора да остае убогЂ и саромахЂ. Поболшанм материнлаогЂ свогђ сганл, учителћ другогЂ средегва имати не може, осимђ два елЂдугоћа; прво: да се глзда а утврди, да у едао«Ђ меету учителбмЂ озтаае, доклегодЂ е живђ, а не да се изђ едногЂ меета гони, ш у друго пртгоаа: ербо чеетомЂ сеобомЂ изђ едногЂ меета у друга, раеие и оно што има. Наша пословица каже: дваиут се селишч , и е-