Школски лист

„Да имг квжешЂ, нс коме е царстно" Оде .Марко у господске дворе, Пак-в дозива бвросиму маику; „бвросима, мон мила маико! „Гос^ода се есу завадаиа „На Косову аолш широкоме 5)Кодт> биеле Самодрже цркве, „И они се отимлго о царство, „Међу се се хсће да псморе, „Злаћенима да иобуду ножи, „А не з <аду, на коме е царство; „Мене зову на пол^ К«сово, „Да имђ кажемг, на коме е царство" Кол'ко Марко тежио на правду, Тол ко моли бвросима маика: „Марко скне едини у мавке! „Не била ти моа рана клета, „Нем )и, скне, говорити криво „ди "о бабу, ни но стричевима, „Ве!-.в ио правди Бога истинога; „Немои, сине, иегубити д ше; „Вол® ти е изгубити главу, „Него свои огрЂшити душу". Узе Марко кнвиге староставне, Па опреми себе и Шарина, Шарину се на рамева баци, Отидоше у Косово равно, КадЂ су били кралЂву шатору, Рече тада Вукашине кралЂ: „Благо мене до Бога милога! „Ето мене мога сина Мврка. „Онт> ће казат', не мене е царство, „Одђ отца ће останути сину". Марко сдуша, ништа не говори, На шатора не окреће главу. КадЂ га виђе УглЂша воинода, Тад' Углбша риечЂ говорио: „Благо мене! ето ми синовца, „Онђ ће казат' на мене е царство; „Каиш, Марко, на мене е царство, „Оба ћемо царски царовати". ћути Марко, ништа не бесЂди, На шатора не окреће главу.