Школски лист

649

сг те гордоети ваше лишени ете праве светлоети , ком Богт. онбшз дав кои еу чистога ердца. Учени и таво названа разумни лјоди , ако у себи вЂре немаго, есу врло често отдани злимг страстима, и разврату. Пакт. знагоћи да е угађан^ страстима противно Христовои науци , а желећи и при страетима остати , и себе предт. свЂтомт. оправдати , постаго противввци истини Бож1ои. Међутимт. нема међу ученимт. лгодма толико невЂрника , као што се обично мисли, а и они кои еу по већои части осећаго потаино у срдцу своме нагонг кт> вбри, кои се у самртномт. часу силно поавлгов. Оваковама нринадлеже и нека зиаменита лица изђ школе Волтерове, каошто су: Монтеекие , Бгофонђ Лагарпг и т д. Самт. Волтерт,, када се у Паризу разболио, ва м1зсецЂ дана предг емртв заповедио е да му дозову свештеника. Но наскоро опаеностБ жввота прођр, а ст. нбомђ ирође и страхг Божш, и тако свештеникг небуде пуштенг. БолестБ се поврати, и Волтерт, по сведочби лЂкара што га е л^чио , пошлЂ по други нутЂ но снештеника; алт> безбожни другови кои у првбш махг не бБшху кодђ Волтера, еадт. су непрестано око н$га станли нехотећи кт. нЂму свештеника пустити, те тако Волтерг безг добивеве поеледнб утехе у наилгоћимг мукама и трзанго савеети скоча се. Ието тако другт, и ученикт. Волтеровт. ДаламхтертЂ желио се на самрти исповЉдати, али притомни безбожвици, кое тада ФилозоФама називаху, нису му то доиустили , него су безпрестанка св наивећимт. позоромт. бдили ско в$га само да му евештеникт. приступити неможе. 6дант> одт. тбгхт . безбожника рекао в после: „Но да смо га обши на еамо осгави.ш , то 6 б 1 се онг аа цело пореметио и христианиномг постао."