Школски лист

719

вили бс.ше. Обрадовант, дигнр в, одг свр.гт , ердца узданувши; „хвала Богу, ово су урие или еу ораеи, те ћу ее и нриватити," Адт> вадг у торбицу завири, и само баеерг у нбои нађе, онт, нреваренЂ, ст> нова уздану: „та то е еамо биесрт,

Освета. бдант, сиромашакг дође и замоли одг богатоша векоегт. милостинм, а оваи га ее сваконко нагрди, и одтера, наиноеле и едант, каменг за нвимт, баци. Сви .тоди што то видоше чисто ее забунише, а еиромашакт, ее саже, и камент, у торбу метнувши оде, безт, да ко знаде зашто камент, узе, а I не -омишлнше нико, да ће онђ каменицу ону собомг носити, Те иете године учини онаи богаташч. велико неко безделие, и не еамо да му све иманђ судомг узеше, него шшт, на магарца метнушр, и у срамоту по целои вароши крозЂ све улаце косише, и савт, светт, га грдише и ругаше ее. Ту бедае и онаи сиромашакг с' каменицомг, коегг оваи ни крива ни дужна онако грдно нагрдио беше. Кадг га виде сиромашакг, онг се у торбу маши и каменицу ззвуче, пакг ближе ономе свомг душманину приступавши каменомЂ замане, алг небаци, већг камепг низа ее на землш спуети. Овомг се учуде сви, кои знаше, што иамеђг обоице беше, а онг имг одговори: „Освету терати на непринтелм моћаомг лудоств е, и на неерећномг нечовечно и ерамотно." Непонеси се у срећи, нити буди немилостивг, да бедне и неволвне гонишг: часомг се догоди, те у вече будешг нико и ништа, кои си с' штра први био, пакг ко то ние онда може ти садг наудити. Чуваи се, да ко и твогг камена у евојои торби и оевете на те у евомг ердцу непонесе.