Школски лист

209

О одношешо учитела према онштини. (бдно питанђ за учителђ.) Учитељ е еданЂ одт. оно мало лиди, кои по евомт> положенго мора у општини носиоцђ и представникг религиозногг и моралногг изображенн бити. То положенф, колико му и велико и лепо отличие и уваженЂ у општини дае, толико иште, да онт> на себе пази, да то уваженЂ сачува. Покаже ли се онг своимђ животомђ и владанЂмт. тога отличиа достопнђ, држи ли се онђ у своме домаћемЂ животу као и у своме званго и у свомг према предпоставлФнимг властима одиошенго онако, како учителго пристои, то мора по општину отуда лепши и већи благослова изаћи, негт. што одђ сви други лгоди уекупЂ ванЂ свештеника изаћи могу. НЂгова смерностЂ и побожностЂ, н1>гова мудра стрпељивостЂ и нФгова озбиљна одданостг свомђ званго мора евудЂ гдегодЂ дође свакога невалнлога заетидити, несталнога утврдити, а поштеномЂ човеку радоетЂ начинити и оенажити га. Алђ учитељ има окромЂ тога своимђ положенбмЂ далеко више прилика где може сполпшнфмђ и унутрашнЂмЂ животу општине прави благосло†бити. Прва е прилика, да оно свое красно деланЂ, што е у школи започео настави и продужи и то са онима, кое е више година као свое ђаке имао, и садЂ ихђ изђ школе одпушта. 6лђ онђ њи ва оно доба, докђ су му у школу долазили на срцу носио, то ихђ неможе ни после сасвимЂ занемарити, кадЂ прекину сваки данЂ на науку му долазити; него и после брижљиво и лгобавно њиовђ животђ и владан^ прати и гледа, да ту свого лмбавну свезу свудЂ одржи, а особито онде, где спази, да кои одђ ти нФгови ђака одђ оногђ лепогЂ пута, на кои га е наетавио одступати и на зао прелазити пође. А ђаци, кои су подђ нљговомђ руковоствомЂ доиста тимђ путемЂ спасенл пошли, зацело су тога, ко ихђ е лгобавномЂ наукомЂ и примеромЂ, стрпељивосћу и благимЂ саветомЂ на таи путЂ извео, толико заволили, да неће ни после одђ нФга бегати, него се радо одђ нФга тражити и наћи дати, Еако ће учитељ са томђ стариомЂ младежи саетанке удееити, даде се много прилика начинити, ако е само волЂ; тако е нп. врло лепа прилика завести сђ њима певачку школу, иакЂ приликомЂ црковни и народни светковина сђ њима показивати се, не еамо на свое и њиово већг целе општине радованб, шшос^ и душевно са8иданв. \ п