Школски лист

194

нн> дође налаже. То нраво, децу у томе запту држати, и земал.ски законтћ и властт. учителш дае, са налогомг да заптт. таи II каштине нипошто онаке небуду, да дечиемт. здравлго шкоде. Држи ли учитељ, да ее ет. тима законо наређенимт. средствама запта неможе по кое дете одђ уобичаеногг невалнлства илт. наклоности кђ иетуплењма одвратити и поправити, онда е дужанг дотичпои власти — падзиратељству то нвити. а ова мора у споразумлЂнго са дотичнимђ дечиимЂ родитељма илђ старешинама посветовати се, и згоднин средства изнаћи и употребити, алђ ни ту гранаце очинскогђ запта непреступити На ова два права има учитељ две дужности. Прва е дужностђ да дужности свогђ званн свестно и ст. полаганЂмт. свегг труда извршуе, и тимђ оно поверенЂ оправда, ст. коимђ му родитељи децу предаго. Друга е дужностг, да у том-б послу сва и еамо она средства употреби, кон су му тимг поверенЂмг и предашмт. деце као помоћнику родителн дозволбна. У препарандии се довољно приуготовио, да дужности те и вешто и валино извршуе. Декретг, кои му се при приманго тогазванн у шаке предае, изриком-в то иште, и само подђ тимђ условлЂмЂ, да ће дужности свое точно и савестно свршивати одређуе му се она плата, што е тога ради определЂна. Исто тако имаго и родитељи своа права и дужности. Родитељи имаго право искати, да учитељ свое дужности точно и савестно изпршуе; а ако то неби чинио, стои имт. путгв, кодт> дотичие вдасти тужити се, ако то и доказати могу. А дужностЂ имаго родитељи, св >го децу по навршенго законо прописаногЂ века у школу довести, предати и ирописано време уредно у нго слати ; а ако то неби чинили, мора учитељ дотичнои власти то нвити. а властт. е дужна те родителб законо прописанимЂ средствама и каштикама приморати, да ту дужностЂ свого извршуго. То су права и дужности, што ихђ земаљске власти учителго даго и налажу. Алђ прави христиннски учитељ неможе ни на томђ застати, већЂ ће ихђ шшђ у лепшемЂ христианскомђ смислу сватити, што томђ земаљскомЂ закону текг онаи прави и лепши човечаства видђ дае. Пре свега имамо овде ону свету речЂ Апост. Павла Рим. 13. )0 , споменути: „Лгобавг е извршенЂ закона." Лгоба†е снага, што законЂ извршуе, и н$га у правомЂ смислу свата и тумачи. А знашЂ ли, кол е та лгобавЂ, о коши Апостолђ говори? Она што вели: „Лгоби ближн®га свога, као себе самога " А учителго нема никогђ пречегЂ ни ближнЂга одђ деце. 4гобид онђ децу као себе самогг,