Школски лист
ш
Симеунуву заповестЂ еве посеку, илг окуш а у ропство пошлго, пакЂ онда у Србим ућу, сву широмг оплачкан) и силанЂ народЂ, кои немога утећи заробе (924 г.) Тада оста Србиа пуста и за пуно седам-в година безЂ свое главе. Тако е проподао српски народ са свои неразумни владаоца, кои неимамћи ни поноса ни увиђенн шта Бугари и Грци сђ њима чине, цепаше народЂ на партае, јошђ и са туђинскомт. воискомђ у свое землФ и на свом рођену браћу и народЂ нападамћи доведоше овогђ до краине пропасти. Наскоро поеле умре СимеунЂ (927 г.) и три год. затимт. (981 г.) утекне Часла†изђ Бугарске, дође у Србим, нађе ту само мало лмди и стане народЂ свои одђ сви страна Хрвацке, Далмацив, Грчке и Бугарске прикуплнти, и прикупивши га а нлашећи се зла одђ Бугара пошлЂ посланике у ЦариградЂ и принозна старешинство Грка, кои тада већЂ и Бугарском овладали беше. Тако изгубише Срби и Бугари свом независностЂ, за ком толику силну кр†пролили беше, После Часлава остану опетЂ Срби безЂ господара. Мањи жупани овладаше олетЂ свакЂ о се, независно еданЂ одђ другогђ , и ово станЂ потран пуно 50 година; за кое доба и ови мањи господари силпу кр†свогђ народа узалудЂ пролише све о властЂ отимлмћи се, а Грци се ту непрестано мешаше семћи неслогу међу старешине и у народЂ. У та доба оцепи се Босна кон донде у заедини са СрбиомЂ беше сасвимЂ одђ Србие. У та се доба и Хрвати сасвимЂ са Србима раздвоише поводомђ Рима, кои имђ БогослуженЂ што га донде на матернФмЂ езику имаше оте, и латинско наметну. Ва Хрватма се и неки Срби поведоше, ерЂ спочетка небеше тслика разлика између едногЂ и другогЂ верозакона; а кадЂ се доцние (у XI веку) Рим сасвимЂ одђ источне цркве одцепи, тада се и ова едноплемена браћа Срби и Хрвати, и сами Срби иеточне и западне цркве тако међу собомЂ поцепаше, да наижешћи неприитељи и душмани еданЂ другомЂ посташе, и ту обои не само у проеветномЂ и државномЂ развитку грдно заосташе, него се физично готово саевимЂ сатрше, као што доаста наскоро затимЂ Хрвати паднувши подђ Мађаре свом самосталност коначно изгубише. (продуашће се.ј