Школски лист

т И запов^ћди 1исусг поглаварима народнимт. (книжевницима, писарима): „Уђите у средт, стана и запов1здаите лгодма говорећи: Приправите ела, ерг шшђ три дана па ћете прећи оваи 1ордан, да примите зеилго кого Богђ отаца вашихг вама у део дае!" И они рекоше 1иеусу: „Све штогодт. заповЂдишт> чинићемо и на свако мТ.сто кудг наст. пошлЂшђ ићићемо, и у свему, као што слушасмо Моисел, слушаћзмо и тебе, само нека Господт, Богђ нашт. буде ст. тобомт, као што е 6б10 сђ МоиееомЂ. И посла Јисусг сбшђ Навинт. два младића да потаино разгледаго землго и брихонЂ. и дођу два младића у брухонЂ и уђу у кућу жене, коши е 6 бмо име РаавЂ И бм доказано цару ерихонскомЂ, и онђ посла кђ Раави и рече : „Издаи те лгоде, ерЂ су дошли да разгледам землго." А Раа†сакр1е ова два човФка на тавшу у ланеномЂ поздеру, па рекне: „Бмаху кодђ мене неки лгоди, али и незнамЂ одкуда су, а кадЂ се врата у сумракЂ затвараху, они одоше. Гоните само за њима узастоице, па ћете ихђ сустићи!" И гонише за њима путемЂ кђ 1ордану и врата градска бвше затворена. И кадЂ ови одоше. Раа†се попне на таванЂ и рекне младићима: „И знамЂ да в Господђ предао вама ову землго; ерЂ страхљ вашЂ нападе на насЂ, и одђ васЂ се уплашише сви што шиву у овои земљи. И сада закуните ми ее Господомђ Богомђ вашимЂ, да ћете учинити милостб у дому отца мога, и у животу задржати домђ отца мога, и матерЂ мого и браћу мого и сесгре мое, и све што е њихово. И они се заклеше. И спусти ихђ Раа†на врпци (ужету) крозЂ окно доле, ерЂ домђ н 1 знђ беше на градскоме бедему. И отидоше у гору, и бише тамо три дана, докђ ее невратише у градЂ они, кои ихђ тражише ио овима путовима, а немогоше нигд-ћ наћи. И носле тога сиђоше се младићи еЂ горе, и пређоше 1ордаеЂ и приповЂдише Тисусу Навину све, што имђ се догодило, и рекоше му: Господђ е зацЂло предао у руке наше землго, и бое се одђ насЂ сви што живу на тои лемљи И устаде сутра 1исусЂ и кренуше се сви смнови Исраил ^ви изђ Сатина, и дођоше до 1ордаиа, и стадоше тамо. И после три дина — кренуше се да нрелазе [орданЂ, а свештеници подигоше кивотђ зевЂта Господнн предЂ лгодма. И када свештеници, што ношаху кивотђ , уђоше у [орданЂ, и ноге њихове поквасише се у води: тада застаде вода, кон одђ горе тече, и задржа се у вднои гомили; она вода нгго доле тече, одтече у море Аравшско у море слано, и нестаде в. И сталху свештеници, кои ношаху кивотђ зав^та Господнн, на