Школски лист

264

опити можв, не^е мов чедо пати, и жел $во неће дотавнути главу н^гову (вкће се шишати ни брјнти). И она ее дуго молнше Богу, а И.т свештеникт. мотр1о е на уста нФна. Оаа говораше у срдцу своме; само се устне нЂне мицаху, а гласЂ се н4нт. кечуаше, и И .11И држаше да е она гааеа, па Гои рече: „Докле 1»епп, тм шана бмти; иди изђ мЂста Господн-бгт.!" И одговори Анка и рече: Не, господине, н самћ жена у туги, вина и шнн(;тва нисамв пила; него излввамт, предг Господомт. мого душу!" И одговори 1ои ИлЈа: „Иди сђ мвромЂ, Богђ ИераилФвг нека ти даде твош молбу, кош еи тб1 одђ н ^га нросила. И отиде Анва сзоимг путемг и дође своЈои кућа, и у евое време роди смна и назове му име Слмуилг ( одђ Бога измол Ф нбш ), и рече: 6рЂ самв га одђ Господа Бога Саваота изпросииа. И Анаа млекомЂ ниташе СБГна свога, докђ га неотдо5». И кадЂ га отдои, одведе га у Силомђ кђ Илш и рекне: „Н самБ она жеаа, што еааБ нредЂ тооомђ етанла, и молила ее Богу за ово дЂте. И Господђ ми даде што самБ просила у н$га, иа зато га п онетЂ даемЂ за све дане живота н^говога на едужбу Гоаноду !•' И поклони се тамо Анна Господу Багу. И оетавише родитеља Самуила пред'Б Господомђ , иа отидоше кућн у Армателу; а д1зте служаше Господу нредЂ лицемЂ Илјн свештемпга. Синови Ил1ини бнху врло невалнли, и ненознаваху Гоепода. И грфхђ нбвховђ блше врло велиши предЂ Господомђ Богомђ, ер -Б зоогђ нби лшди нрезираху и саму жртву Гос110 ДНШ. И СамуилЂ служаше нредЂ Господомђ као дфте, и бише оиасанЂ ланенимЂ нарамникомЂ, и мали огртачк (стихарг) начини му муги , и доносаше му га кадЂ долазаше сђ мужем своимђ принети жртву. И СамуилЂ се узвеличи предЂ Гоеиодомђ Богомђ. Илш врло остнри, и чуе за еве зло што чине в&гови СБ1нови, на кмђ ренне: „Сбшови мои, то н!е добар к гласЂ што чуечЂ о вама; и сбијови непоелушаше гласа отца свога. А д4те СамуилЂ нанредоваше, и бБиипе благЂ предЂ Богомђ и предЂ лшдма. И СамуилЂ спаваше у цркви Госиоднбои, и зазва Гоенодђ : „Самуиле Самуиле;" А онђ рече: „Бво ме !" И отрча ић Илхн и рече: „Ево ме, што си ме звао!" А Илји рече: Н те висамБ звао иди па спаваи, И онђ оде и заспа.