Школски лист

286

хиепископа и проеветителл. Ош> е основао србску ерархим, нодиго у србскимт. землнма епископске столице, утврдио у народу православну веру, искоренио силне зле обичае кои се у народу 10јнт , одт. стари времена затекоше. Тело н-Југово беше свечано саран -1)н0 у Трнову, отуда га даде Владиславт, пренети у манастирт, Милешево 1238 где е лежало до 1595, а те године Синаш, Паша што силна свирепства тада почини донесе и св. Савве тело отудЂ у Београдт. и на врачару га спали. Стевант, првовенчани имао е четирт, сина: Радослава, Владислава Уроша и Предислава. Оваи последљи угледа се на свогт, стрпца Савву, оде у калуђере и постаде доцние србски Ариепископт, подт, именомт, Савве II. Наистарци синђ Стевана провенчанога Радославт, владао 6 само неколико година, и завадеЛш се са целомт, властеломт. принуђент, буде оставити престо брату свомђ Владиславу, и утече у Дубровникт, 1234, где се стане договарати, да се на нресто врати, ал етриц Архиенископ Савва видећи, да Радославт, неможе више у Србии владати неговори га, те се покалуђери и наекоро за тимт, умре 1235 неоставивши по себи никоег порода. Владиславт, примивши владу 1234 прво се постара, те ее са Дубровчанима измири, а онда навали, те у земљи законити мирт, уведе. Онт, се ирви побрину, те изт, страни земалн веште рудокопе доведе, и тимт, нове богате изворе отвори за државне приходе. Владиславт, е имао рата са Грцима и Арнаутима, и драчкогт, воиводу 1ована Ангела рођака грчкогт, цара побие и жива увати коета на зактеванЗз грчког цара поврати и тим ст> Грцима мирт, учини. Онт, е сазидао маиастирт, Милешево, кудт, е и мошти свогв стрица Св. Савве 1238 нренео, и после дне Године и самв онде умро и саранћнт. 1240. За ВладиславомЋ почемЂ онт, мушке деце неима дође на престо нЂговт, млађи брагв Урошт,. Одма на почетку овога владе загрози Србима велика опасностг. 1241 год. уђу Татари у Угарску, опустоше е сву широмт,, и пређу Саву, а Урошг видећи велику татарску силу, нреко 500,000, штедећи свогт, народа, новуче се дубл!з у землм, папусти иеке краеве Босне и Србие, кое ови 1242 опустоше и отуда иреко Бугарске натрагт, оду. После тогт, имао е Урошт, дуже времена непринтељство ст, Дубровчанима, кои слободно по србскимт, землама трговаше, али иезадовољни тимт,, ктеше шшт, пеке веће слободе на очевидну штету србске землћ; наипоелс се измири ст, Дубровчанима 1254 тако, да му за ту слободну трговину по Србии