Школски лист

843

Аха†оде у градг 1езреелв, и каже жени ево10и, еве што учини Ил!а. 1езавелћ пошлЂ Илш и поручи: „Сутраћу у оваи часг л теби учинити, што си тм онвша учинЈо." И уплаши се Ил1н, па отиде у Вирсавиш землш Шдину, и остави тамо свое елужче, а онђ оде у пустинш дант. хода, и еЂдне подг смрекомђ (ФенБомтћ, боровицомЂ), и рекне: „Садт. е већт> доста, узми ми живогб Господе, ерђ нисамБ ни л 6олбш одт. моихђ отаца!" И заспи Њпа ту подђ дрветомт. И гле, Анђео Господнбш додирне га и рекне: „Устани еди и пш!" И кад -б прогледа Ил1н, а оно кодђ узглавлн нЂговога ечмена погача и крчагт. воде. Онт. устане, те се наеде и нате, па опетт. заспи. И дође Анђео Г осподнбш но другш путЂ памурекне: „Устани еди и пш, ерт. е великш путт. предЂ тобомЂ." И ИлЈа устане, па се наеде и нате, и иђаше у снази тога ела 40 дана а 40 ноМи до горе Бож1е Хорива, и настани се у нбои. И гласЂ Г осподнбш рекне му: „Шта тб1 овдб радишЂ Ил1а?" а онђ рекне: „Н самБ ревнушћи ревновао, за Господа Бога Сведржитела; ерЂ сбшови Израил^ви оставише завФтЂ твои, и олтаре твое раскопаше, и пророке твое поубЈаше, па сзмб остао н самЂ еданЂ, и ето сада иду на то, да и мени животђ одузму!" А Г осподђ му рекне: „Врати се св^имђ путемЂ, на ћешЂ блисен СБша СаФатова помазати умЂсто себе за пророка!" И Ил1н отиде одтуда, и нађе блисеа, а оваи ораше на 12 парш волова. Ил1а баци кожнбш огртачЂ на нФга. И блисеи пође за Илшмђ и служаше му.

42. Вииоградт> Навутеовт. и 1езавелл. (III. царет. 21. и 22., и IV. царст. 9.) У Навутеа Исраилитннина бФше еданЂ виноградЂ башЂ до гумна Ахавова, И Аха†рекне Навутеш: „Даи ми виноградЂ твои, па ће ми 6 б 1 ти вртЂ за зелЈз, а а ћу ти дати другш лЂпшш виноградЂ, или ако ти е волп даћу ти сребро (новаца) умЂсто винограда." А Навутеи одговори: Л нећу да ти дадемЂ баштину моихђ отаца." Аха†оде кући лштитђ, и легне у креветЂ, а 1езавелн му рекне: „Зашто е духЂ твои тако смућенЂ и зашто неедешЂ?" Онђ 10и одговора: „Н самБ рекао Навутеш: Даи ми виноградЂ — за сребро , или ако хоћешЂ, даћу ти другш виноградЂ ум^сто овога? А онђ ми рече: „Не дамЂ ти баштину моихђ отаца!" — На то рекне 1езавела;