Школски лист

411

же, и завата по више стотина милн земл 1 ® уедаредг. Има на више меета стари лгоди, кои увераваго, да се сг едног-в определФногг места могло оближнб место, село, торњи итд. видити, а данасЂ неможе, ербо се спустидо; а на другима се мести опетг све већма и више види, ербо се подиже. Где се морско дно подигне, ту се нађу и оетанци одђ животинн, кое су у води живиле. Тако се налазе високо на брди останци само одђ морски животинн, дегде пуна брда. Ти нису могли другимт, начиномЂ тамо доспети , него в морало онде вадгодЂ море бити, и доцние се морала землн онде издигнути, а морска вода далЂ у дубљи долт. одтећи. Тако дегодт. землго погледамо налазимо, да се изђ више едно на друго наслагани тавана састои, у коима има више или манћ останака одђ растинн и животинн, и налазимо ихђ у едномђ тавану све сувоземске, а у другомт. све водене и то водене морске или речне, из елане или сладке воде. То е знак, да е туда, где се тако налази и суво и море било, и колико е различни тавана, толико различити времена. Има места где е више реда море и суво бивало. Сви тавани землЂ ностали су из воде, сталоженбм-Б, другчие се ни замислити неда. Тавани изђ воде постали мораго бити равни; али ми налазимо таване те на много места разли чито извиене, издигнуте у висове, спуштене у дно, или почупане, и редко где стое равно. Где много тавана едно на друго наслагано има, ту познамо мореке таване по останцима морски растинии животинн; а таване из сладке воде по останцима расти и животинн из сладке воде. Што е кои таванЂ више озго, то е изђ поздниегЂ времена, млађи, а што дублЂ, то изђ стариегЂ доба. Колико е кои старЂ, и колико се дуго правио незна се, али еудећи но данашнЂмЂ правлФнго марало е 1>рло много времена и векова проћи, докђ се сваки таванЂ начинио, ерЂ видимо данасЂ где у наизгодниимЂ приликама по више стотина година треба, док се само са стопе дебео таванЂ гресета начини; а да шта в морало времена проћи, докђ су се они силни гдекои по 100 и више стопа дебели тавани начинили. Тавани землЂ што дубл^ стое, то су тврђи, и има ихђ тако тврди, да се човекЂ устручава рећи, да су изђ воде поетали: али останци одђ животинн и растинн у њима недаго другчие ни помаслити. УзрокЂ, зашто су онако тврди само е теретЂ, тиска и стега одђ горњи на њима лежећи и њи гнЂ-