Школски лист

402

м свов време на учен% и воепитан® туђе деце, тим и еебе и евое обдржава. Сви ови, а тако и сви остали у држави живећи морам се себе одрећи и сваки својо снагу и вештину обштемЂ благу на услугу оддати, дл у држави живити могу, и са тимт. е држава велико воепиталиште. Кадкадг се деси и таки времена, да мора човекг авое иман^ и сам 'б животг евои радг снашенн свога отачаства жртвовати , и историн насг учи, да су башт. та времена за воспитанЉ читави народа наиважнка бивала. У њима се показивало, да ние довољно самогг иокораванн законима, да се бла» гостанЉ отачаетва еачува: да ние ни оно одреченЉ самога себе у погледу на свои обстанакт. кадро било све иаиблагородние енаге пробудити и изазвати, него е морала у аои нужди и опасноети отачаства и оно наисветие осећанФ лмбавв изазвано бити, и починило е дела, што се чакт. из г 1. наистарии аремена амо не само снш, него и насг на иета онака дела надражаваш. Ивг тога се види, да е и држава велико воспиталиште, и да она тима евоиш-в предпоменутимЂ снагама хогаг вигае зреле лмде негт. децу воспитава. Али, ако еу ови за свогђ детинБства кђ свомђ Спасителш привођени, и ољ њимб у задругу ступили, то ће у своимђ зрелиимЂ годинама и ову задаћу грађанске и државне задруге у томк. лепшемт, христиннском смислу сватити и нго изнунити. Они ће законима покорни бити не одт. стра каштиге, чимг ее преетупницима прети, већг зато, гато е то вола божин, косгђ ее еветои наредби сваки повиновати мора, да ерећу и блаженство нађе. Опи ће обштемт. бла* гу еве свое снаге жртвовати, не за лгобавв добитка, нити за лгобавв части отуда, него изђ послушноети оне апоетолеке свете речи: „Слажите ее, помажите међу сооомђ , еваки даромЂ когђ е примио, као добри пристави (домоетроатељи) равличне благодати божие; ако ко говори, нека говори као речи бошие; ако ли служи, нека служи као по моћи, кого Богт. дае, да се у свачему слави Бог* крозг Исуса Христа." I. Иет. 4. 10, 11 Они ће евое отачаетво лгобити и готови бити, сваку жртву за нбга учинити, нечекагоћи краине опасности и зла, пакт. да онда свого лгобавв покажу, и недржећи, да свомг отачаству од евое вол-ћ припадаго, већт. по вољи и по наредби божиои. Но томе ће и та свеза, кошмт. су у ц>жави везани постати евезом лм» бави, когомђ ихг отад-в преводи сину, но Еванг. 1оан. (> 44, да ее и на њима потврди она апостолека речв Римл. 8, 28. „да онима, кои лгобе Бога еве иде на. добро" и еве на тврђу ивезу са Господомг, а тим на све веће времено и вечито блаженство.