Школски лист

т кажу шта учини !исусв. Тада скунише првосвештеннци и кнћижевници скупштину и одг тога дана договорише се, да [исуса убЈЈО.

0 лшбавн отачаства. (бдно осматранђ.) Оно су ндни и никакви лмди , кои у ништавости свогг срца ходе и говоре : „Отачаство и слобода — нразне речи безг смисла, ласкави? звукови, с' коима се оамо будалезалуђум. Где е комђ добро, онде и отачаство, и где когђ наиманБ кин$, онде му и цвета слобода." Ко тако говори раван-в е лудомЂ живинчету, ков само за евои трбу и свое удовољство зна, а неосећа бола небесне душе. Таи еде онаи свои свакидашњи хл4б као и друго живинче, и само му е оно благо , што насладу носи. Зато и есте све нЋгово мудрован! лажЂ, и каштига лажи леже се у н4говои науци. И живинче евои завичаи лгоби, а таки човек нелгоби, него носи ликђ и подобл^ божие само сполл на себи и на поругу. Човект. е да лгоби до смрти, и да од свое лгобави никад неодпушта. То неможе ни едно живинче ? заборавити; и неможе никои невално човекг, ерт. е н1>му само до иЂговогђ удоволвства стало. Само ноносант. чевекЂ има отачаство, само онг има милу и евету землго и завичаи, за коим му душа непрестано чезне. Где те е сунце први редв обаснло , где су ти са неба звезде први редв затрептале, где су ти мунб из облака нрви редт. божиго свемоћт. нвиле, и буре и олуи први редЂ у светомђ страу душу потресле, ту е и твон лгобавв, ту отачаство. Где е очино и материно око лгобавно надЂ тобомЂ у колевци бдило , где те радогна маика на своме миломђ крилу одлголнла и сладкимЂ млекомЂ одоила, а отац науке мудрост и христианства у млађано срце уливао , ту е твоа лгобав* ту отачаство. Па ако су голе стене и пуста острова то, ако е сиротин и неволн ту, ти морашЂ ту землго довека лгобити, ербо си човекЂ, и несмешЂ е никадЂ заборавити. Исто ти е тако и слобода светинн, а не празанЂ санг