Школски лист

870

бшху ваедно единодуншо у цркви, в ломллху хлђбг по домовима, и примаху рану у радости и у простоти срдца, хвалећи Бога, и имагоћи милостг у свјго лгодш А господђ придодаваше свакш дантћ Обштини овои оне кои се спасаваху,

Иостанак насшл (бдна персиска прича). Цар Нуширван, кад се едаред у лову у пуетињи затече, пак му соли недоста, да осоли ела, заповеди слуги, из наиближе колебе, да донесе соли, ал и налог даде, за со ту да плати. Шта? — упита слуга, светли Гоеподару! и за ту маленкост за грумичак еоли бринеш се да платиш! Баш за ту маленкоет за грумичак соли — одговори цар. Из такови маленкости изашле су све глобе, што горко сиротинго, што лгото свет тиште. Сва су светска зла са малог почела; малена еу била сва прва наеилн. Узбра л' ееби цар само едну абуку с' воћке еиромашка, ал нфгове слуге сво с' кореном дрво сиротном отеше; узе л' оеби цар еамо едно не, иладама ковоши елуге му отеше; нак злочинац угину, ал обичаи нехте, већ на зло и срамоту навек остаде.

Ше све зла го, што сс с!а. (ТумаченЂ пословице.) Ко се на ову пословицу несећа, таи еила реда преварент, буде. А лђ има многи, што се 1 ошђ већма праваре држећи да оно, што се нееш ништа вредно нГе. У добро урађенои њиви и добро удешеномт. занату има меого злата, и радина рука уме га ту наћи, па притомг и срце вееело и савеет-в мирна оетане. Ни то се ни едио несне, а више вреди негг икое злато. Често ее догоди, да е баш% онде наиманЂ злата, где е наивише сниности. Ко наивећу вику прави, наипразнии е, и што ее ко више са евоимт. богат-