Школски лист

ш

швши га, даде нћииа. А шша се отворише очи, » новнаше Га. И онг поетаде нвима невидимг. (Ниеу га више видили; неетала га еодатле.) И они међу собомг рекоше: „Ше ли у нама горЂло срдце наше, кад -в намг онђ говораше на ауту, и нако нам-в казивзше (то. коваше) пиеанха!" И устану таи часг, па се врате у 1ерусалимЂ; и нађу сакуплЂну еданаисторицу, и бмвше с' нвима, кои говораху: „Заиста е устао Господђ и нвш се Симону. И они приповбде, шта се сбвио на путу, и како га упо® знаше, кадг е хлћбг преламао.

41. 1нсуст> се тлћ друпша ученицима. Томино негврје. (Лук. 24, 36—49; 1оан 20, 19—29 ) А кадт. 6 бг касно у вече у онаи истбш дан -б (у неделго), и врата, јд Ђ субБхли ученици н^гови сакуплЂни, бБШху затворена збои. страха одт. 1уден; дође [исусг и етане на ереду, и рекне имт.: „Мирт. вамг!' А они се уплашише, и заетрашени будућв, мБПНлаху да виде духа. И рекне имт. 1асует>: „Шга ете смућен % и зашто такове мб 1 С ли улазе у срдца ваша? Видите руке мое и ноге мое; н самЂ баип. самЂ; опиппите ме и видите; ерЂ духЂ тЂла и костш нема, као што видите да л имамг!" И кадЂ ово рекне, а онђ имђ покаже руке и ноге и ребра свол. Онда ее учсници обрадоваше, што вадише Гоепода А докг они јоштђ невЋроваху одђ радости и чуђаху се, рекне имг 1иеусЂ: Имате ли овдЂ што за е™? А ови му даду комадЂ печене рибе, и пчелиногЂ саћа. И онђ узме, па е предЂ нвима ео. Тада имђ опетЂ рекне 1исусЂ: „МирЂ ввмђ ! Као што е отацЂ мене послао, тако и н шзл ^ мђ васг." И кадг ово ревне, а онђ дуне, и каже имђ : „Примите ДухЂ СветБ1и! Коима опростите гр4хе, опростиће имђ се, а коима за држите, задржаће имђ се." А Тома, названБШ БлизанацЂ, еданЂ одђ дванаисторице, небФше онда ту сђ нвима кздђ дође 1исусЂ. И говорише му други ученици: „Видили емо Господа!" А онђ имђ рече: „ Д окђ невидимЂ на рукама Ш јговбшђ ране одђ клина, и не~