Школски лист

236

Сунце и но ћ, (бдна прича), „Зашто толику светлост просипл!>ш на землго" рекне сунцу ноћ, кад се едаред изпред н4га уклонити мораде, „зар ти пеби могло и номан^ сиати , мало и таме оставити, па да и н и обдан поштогод владе имам." „Онда неби био вредан ове светлости, што е благи творац мени даде, одговори му суаце." Ко год нечини добра колко год га чиаити може, кие онога добра вредан, кое му Бог даде, НезадоволЂни просилк, (бднз приноведка). бдаред пође цар Сулеман у цркву, а пред нЕга изађе неки одрпанац, па поклони се и рекне: велики царе! веруеш ли и тк на све оно, шта пророк говори? цар одговори: веруем, а да шта? — Онда онаи настави: па онда знаиц како у Алкорану иише: „Сви су Муслими браћа, буди дакле Господине брате добар, па подели са мном иаше наследство, — Сулеман се насмие и извди едан дукат. Турчин прими дукат и окренувши га и тамо и ало дрмне главом и рекне: Господине брате! та ти ииаш злата, да га ни на сто мазга понети неможеш, а моа деца ено од глади умиру, и мени ће кои час уста од неела зарасти, а ти ми само едан дукат даде, зар е то братска деоба! — Цар дигне прст и претећи рекне: Госнодару брате! буди задоволдн на толе и неусуђуи се никоме казати, колико сам ти дао, ер е у нас дружине неброено, на ако сва браћа наша до!>у и свои део заишту, мора ћеш 10ш и од тога нешто вратити. —- Ова реч освести господара брата, те ти он без обзирке сбоде право пекарници и узе онде леба за децу свого, а цар оде у цркву п сврши онде молитву свого.

Мржнл. (бдно осматранб). Никои човек неволи оио, што му се недопада; али то иетреба накад толико мах да отле да човека навлада, другчие пређе у ту наИружниго слабост и страст, што се зове мржан. Иил многи кои држи да има пуно ираво мрзити аа кога, а амо неће