Школски лист

269

ШкоЈСке вести. ( ТАН'ћ ШКОЛА У ТУРСКОИ. Поре д свега што се у новие доба почела влада много више старати за школе, опет е став4 турски школа врло жалостно. Турске школе наодесе обично у џамилма у врло малевии собицама. Учитељ, кои сваки и помоћника држи, нма по 20 до 50 деце. Учитељ е обично друг свештенички и у друштвима е обично лепо отликован. Плате вуку учитељи из Фондова , коих Турци неброено имаго. Они примаго и поклоне од деце, али ови су врло незнатни. За мушку децу има закон, да мораго сва у школу ићи, али закон таМ нико непази. Турском простаку неиде у главу, да он мора свое дете у школу слати, а сила се никоа неупотреблнва. За женску децу нушта закон родитељима на вољу, ако оће, да их у школу шалго. Занатлие и трговци даго свого мушку децу у школу, а женску тек погдекои. Наученици и свештеници мудрии су п полажу на школу и науку далеко већу важност, те шалго сву свго децу редовно у школу, а многи држе у кућама сопствене учител$. У школама нема разлике између деце богаташа и сиротин&, у истои скамии седи низ сина пашиног син слугин. Школе стое под надзиратЉм свештеиика, само што ови неће никако да 3*виде корнст просвете за цео парод, ал онако и пропадаго. У школама уче деца окром читанн и писанн као наиглаввиго ствар верозаконске и дружевне церемоние: како имаго свакога поздравити и „теману" правити, и шта имаго сваки дан по васдан чинити. У науци писанн и читанн тако се слабо успева, да без помоћи општински писара неби нпко едног писамца прочитао ни написао. Сви су данашњи учитељи красописци, ер Турци данас на то наивећу важност полажу, да се лепо пише, а шта, до тога им ман§ стое. 0 изображенго учителл нема много говора, ер оии држе, што е кои изображении, да е тим за дечиег учителн невештии. Колико су учитељи изображени види се но том , што држе басне за природопис, и што су готово сви врачари, астролози и маги, дакле варалице. Бадава се мучи правитељство, да учител4 6ол'1ј изобрази, кад то неће свештеници. За учите.гБ и за децу има неколико књига, кое сваки кои заиште бадава од правитељства добива. Статистични пописи о школи )0ш се редовно неводе. само се зна за предео цариградски, у н$му има 280 турски школа са на 10,000 мушке и 7000 женске деце; грчки школа има туда 77 са на 6600 деце; ерменски школа 37 са на 6500 деце; римски школа 8 са на 500 деце, чивутски школа 44, са на 25000 деце и протестантски школа 5. — Веће школе или су приватне ил државне. Државни има свега у целом царсгву 48, и од њи е 12 у Цариграду. У цариградским има на 3300 ученика, а од прилике толико у сви они остали 36 већи школа. У овима се учи наука верозакона, чи*ан$, писан§, рачун, књиговодство и кореспонденциа, по томе су даклем неки вид реалки. Впши деволчки школа има само у цариграду, и има их данас 10 са иа 1100 ученица.—■ Из целога се види, да готово цео народ одраштуе без икое школе а науке, дивл§ и просто, као на почетку света, ал онако им и иде напредак, и онако мора сваки народ зроаасти, ма он наивећи био, чим и на данашњи дан за школу у науку немарн, особито ако се притоа са изображеним народима помеша.