Школски лист

10

ирихватагоМ за руке ходити учио ? Мила маика. Ко нас е са ми. лвм погледма и гласима учио прве речн сладкога србског езика проговарати? Мила маика. И ко бн умео изре1)ати све оне неброине милости, што нам е свакоме свон маика чшшла одма од настанка нашега на свет, пре него што смо сами за себе шта знали и пре нег што смо умелн ичим ГоИ благодарни бити. Па лгобав и милост маичина трае п дал! и непрестае док год н^зино срце бие. Она се брине и ради и Богу моли и за свого одрастлиго децу, она их чува од сваког зла, светуе од сваке оиасностп, теши и гледа да одлакша болове и у одрастлом веку. Маичин благослов и маИчина лгобав прати децу кроз цео век и кроз цео свет. Своши деци за лгобав жртвуе она своН сан и своВ мир, жртвуе свое здравлЈ и готова е за ш>и свои живот дати. Лгобав и милост н^зина тако е велика, и стална, да ако дете и погрешн, и ако шИ наивећи бол начини, не само да прашта и заборавлл, него чим се оно покае^ она га са новом хош већом милости прихвата, чим руке нбоизи пружи. Зато е прва и наисветиа дужност свакога детета, свого матер лгобити, поштовати е и благодаран ши бити; а та лгобав, то поштован^ и благодарност код ман1г детета у томе е, да е слуша речи и делом и да е умилнто око н!;; а одрастлил деца треба да се отимлго, да шИ не само посо одлакшаго, и ие само да се чуваго, да ши нигде ни у чем жао не учине, него 10ш да сминшло и да све оно чине и траже, чим ће нбо М зи радост начинити. А како е лако својоб маВци радост начинити! Шта га неброино прилика сваки час има, где дете може са малим трудом, са малом жртвом маичино срце Бог зна како обрадовати, и нго за онаи час наисрећниом начинити: кадкад е само мио иоздрав и загрлаи, наималецшш дарак или по нека срдачна реч н желн, као о имеидану, новом лету ил крстном имену, што н$зину задоволвну душу У наивећу радост и до суза доведе. Добра кћи гледи чим мало порасте и олча, да маици сво1оЈЈ на помоћи буде и да ши посо колко год може одлакша; а добри син слуша и кад сасвим одрасте свого светугоћу маику исто онако болбно и радо, као што е слушао, кад га е неацка за руке водећи ногом полазити учила. Али, та добра маика мало ио мало остари и ослаби; седе власи обузму ону милу главу; дугог живота рад и патна измучи оне руке, што су свег века за нас радиле; ведро око н§зино потамни и погрблјна од старости едва се на изнемогли ногу држи. Тада треба да се лгобав и благодарност дечиа наилепше