Школски лист

Из свега досад реченог види се, да е рачуналмо врло нтждна у школи справида, да наука рачуна с малом децом особито при почетку далеко лакше, брже и бол4 иде, него са цртама иа табли, или са прутићи на десетичне снопиће повезани, или на пасулго, бобу, пилБЦИма и коечем другом, ер све ово потребуе и потрош идалеко више времена него рачуналвка, и недаго се из далека овако добро разликовати, као ово зрна на рачуналвки, зато и ние рад на овима тако асан као на рачуналвки.

Основне школв у Баварскои. 1ош у почетку овога столећа пре него што е Баварска крал^вством постала, старало се правителвство, какоће школе у добар ред довести. У свакои десетини година школе су се ове на већи степен савршенства подизале. Године 1839 издата е знаменита наредба, којом се цркви и и свештенству велики уплив у послове нвнога воспитанн дае, али под врховним надзором државе. Тежнн ове наредбе између осталога била е та, да се младеж обоег пола, а особито женска у духу и езику народном изображава, и да се страном Французком упливу на воспитанЈ младежи, кои мах у велико отео беше, на пут стане. На три године доцние забран^но е учен^ сваког страног езика у гра^анским девоачким школама, а заповеђено да се ове дево&чице свим нуждним наукама у матерн4м езику уче, и у немачком, а не ту^инском духу воспитаваго. Речи налога овог на наше околности употребл^ие овако би гласиле: „Србске кћери треба да буду и остану праве и чисте Србкин^, само ће онда моћи бити вреленом честите жене, врстне домаћицб и добре матере. Све што е туђинско и страно вала из девончких школа удалити. Грађанки доста е да свои език савршено знаде." Године 1848, кад се сва западна Европа узрунла, са многи страна захтевало се у Баварскои, да се школа сасвим од цркве одцепи, и нбоизи равноправиа буде. Од тога времена консистор1в бодрим оком мотре, да свештеници на школу своиски пазе, и Д а се около н4ног процветана брижлвиво труде. УчителБИ у Баварскои сматраго се за обштинске званичнике, али се при свем том и државна управа о нбиовом благостанго много труди, и сиромашншм обштинама помаже, а имућне морално на-