Школски лист

23

Догађаи о животшшма, ПРИВРЖЕНОСТ КРАВЕ. Колико се чини марва да е глупа н немарна, опет има примера велике привржености к онима кои е ране и негуго, и ово се особито виђа на кравама, кое нко жале за свопм добрим господарима. У Шалону имађаше едан спромашак краву, с ком е врло благо поступао н како му сиромаштво допушташе добро држао. Дође нужда и он прпморан буде краву продати. Купи е пз истога места едан богат човек, где крава много болм рану добиваше, него код онога сиромашка. Али она нехте код новога газде ништа ести него непрестано рикаше врло жалостивим гласом. Кадгод е у по.гћ изтераше, прво одбеже старом газди, и мораше е онде сви виати и тући, да е у гшл г ћ изтераго. Ни у полго нехтеде сад више ести као нн у кући нова господара, с тога поче од дана до дана све већма мршавити и опадати а иепрастааше рикати. Наипосле разжали се новом господару, те е вратн снромашку на поклон, где крава поче одма весело ести и сасвим себи дође.

ДОСЕТЛБИВОСТ ОД КОЈШ. Бивши проФесор Кригер из Хале казуе оваи догађаи: едан од мои приатела пође на конго кућн ноћу кроз шуму. Хитећи удари главом о едну грану тако нко, да одма обнесвешћен с конн падне и као мртав остане. Конб видећи господара да се немиче, окрене брже натраг на по сата онои кући, од куда су пошли. Кад тамо дође, али врата затворена и домаћи поспали. Он стане врата дрмати и нагама тући дотле, док се домаћин кроз прозор непромоли, и на нБгово наивеће чудо опази конн самог, кои жестоко на врати удараше. Одма се поплаши, да се ние н^говоме госту несрећа каква догодила, те брже се обуче и изађе. Конб одма окрене натраг н оде предначити, а оваи за нбим , и дође у шуму на оно место, где шш онаи у несвести лежаше, те га прихвати и мало по мало опет себи доведе.

МОЛБА ОД ОВЦЕ. бдан Енглез лшећи конн по.Љч наиђе кроз неке гудуре а ту истрчи пред нЈзга една овда жалостним гласом блеећи, и ужурбано около н$га трчећи, а све с преда на кона скачући, као да га задржатп и вратити хтеде. Шму се ово чудно учини, те сиђе с кона и пође за овцом, кон одма напред оде сваки час на овога осврћућн се и непресгано блеећи. ГЈоприлично далеко од друма у гудурама застане овца и продере се мало већма, а одунд се одзове неки слаб као изнемогао тш жалостнии агн&ћи глас. На таи глас приступи оваи ближе и опази дгн1; међу камен&м тако заглавл4но, да се нпкуд маћи немогаше. Одма он прихвати и курталише кукавно агн&, а овца скакаше од радости, час око н^га, час око свога нзбав.гБног апЉа, као да ван себе од радостн беше н одтрчи с агн^том к стаду, кое подалеко оданде едва се догледати могаше.