Школски лист

10

нрихватагоћи за руке ходитп учио ? Мила маика. Ко нас е са милим погледма п гласима учио ирве речп сладкога србског езнка проговарати? Мила маика. II ко би умео изређати све оие иеброиие милости, што нам е сваколе свок манка чинила одма од настанка нашега на свет, пре него што смо сами за себе шта знали и нре нег што смо умелн ичим 10и благодарни бнти. Па лгобав н милост маичина трае и дал4 н непрестае док год н&знио срце бие. Она се брине н ради и Богу молп н за свого одрастлнго децу, она их чува од сваког зла, светуе од сваке опасности, тешн и гледа да одлакша болове н у одрастлом веку. Манчин благослов и маичина лгобав прати децу кроз цео век и кроз цео свет. Своши деци за лгобав жртвуе она свои сан и свои мир, жртвуе свое здравл^ н готова е за нби свои живот дати. Лгобав и милост нЈзина тако е велика, и стална, да ако дете и погреши, и ако ши наивећи бол начини, пе само да прашта и заборавла, него чим се оно покае, она га са новом 10ш већом милости ирихвата, чим руке нвоизи пружи. Зато е прва и наисветна дужност свакога детета, свого матер лгобнти, поштовати е и благодаран ши бити; а та лгобав, то ноштован^ и благодарност код ман^г детета у томе е, да е слуша речи н делом и да е умилато око н4; а одрастлин деца треба да се отимлго, да ши ие само иосо одлакшаго, и не само да се чуваго, да шн нигде ни у чем жао не учине, него шш да смвшлаго и да све оно чнне и траже, чим ће нвоизн радост начиннти. А како е лако свошИ маици радост начинити! Шта га неброКно прилика сваки час има, где дете може са малим трудом, са малом жртвом маичино срце Бог зна како обрадовати, и нго за онаИ час наисрећниом начинити: кадкад е само мио поздрав и загрлан, наималецнии дарак илн по нека срдачиа реч н жела, као о имендану, новом лету ил крстном имену, што н4зину задоволвну душу у нанвећу радост и до суза доведе. Добра кћи гледи чим мало порасте и онча, да маИци сво1ои на номоћи буде и да ши носо колко год може одлакша; а добри снн слуша н кад сасвнм одрасте свого светугоћу маику исто онако волвно н радо, као што е слушао, кад га е неацка за руке водећп ногом полазити учила. Али, та добра маика мало по мало остари и ослаби; седе власи обузму ону мплу главу; дугог жпвота рад и патнн нзмучн оне руке, што су свег века за нас радиле; ведро око н&зино потамни и погрбл4на од старости едва се на изнемогли ногу држи. Тада треба да се лгобав и благодарносг дечин нанленше