Школски лист

9

рукописним прегледалицама мала писмена, а другог семестра писали смо еднако опет велика и мала писмена; у мпогим школама писало се по оловки, то ест учителв свакоме испише оловком ц4лу азбуку, а деца по томе мастилом вуку, негледећи требал' танак или дебео потез. Псалтирци су писали првог полгод1н по прегледилици : „Школа е народна као н4кШ сад," а другога „Бог д4чице мол гледи на добре." нли : Ада, Бол, Вода, Гора, Тек Граматирци су из штампаног Псалтира преписивали, и то ц4лог првог полгод1Д: „Теб4 подобаетг п ^ снб Боже вб С хон Ј ," — два или три реда: а другог полгод1Н први стих из Псалма : „Благо естБ испов4датиса Господеви," а ако има мћста онда 10шт и две три р^чи из слбдумћег стиха, негледећи свршуели се смисао или не, као што и у обште при школском послу на смисао и на разумеван!; никаква пажнк обраћана ше. На оваИ исти начин као Часловци и Псалтирци срицали смо мађарски п нћмачки Буквар изговарагоћи наНпре имена писмена н. пр. теесцеха е ер чер , ве е ен, вен, — червен, ка а ка червенка. Учени мужеви у среднвоВ Европи почевши 10шт од славенина Амоса Коменског и н4ица Ратиха, старали су се да изна^у разумши и практичнш начин за науку читана, и већ у почетку овога столећа био е код изображених народа за оваВ посао обште примлЈш метод гласана. Гласанћ састои се у том, да д^те науча гласове писмена изрећи и срећи па тако слогове и рћчи ирочнтаватн. Гласови се уче наПпре они што се ш;о отезати могу или самогласи, затим се узме едан суглас и срекне се заедно са свима самогласима, н. пр а-б, б-а, и тако се пореду уче сви сугласи али се нигде име нисмена неизговара, него само глас. Као што мало час наведох, оваН е начнн у почетку текућег столећа Ш>мцима н другпм народима просвећене Европе врло добро познат био, и свуда се у болБим школама с' великом коришћу употребвллвао. ПокоМни проФесор Педагогје ИсаИловић , у свошИ Иедагогш и Методики (штамиана 1816 године у Будиму) на страни 181. признае, да е ово далеко 6 олби и врстнш начин за ученб читана него што е срицан!, аливели, због неуредног пос^ћиванн школе неможесе код нас у авним школама употребити. Старш наши учителви, кои су изме^у 1819, и 1830. препарандиго свршили, говорили су ми на