Школски лист

34

би допустили, да нБИова деца уче изразе, кои су нама омил4ни, а нвима страни и непознати. Чптанке за децу мораго бити тако сачинВне, да се у нвима покраИ наука свима обштих, находе и науке историчне и религиозне оне конФесие, за кого су дотичне читанке на♦ мен4не. Когод загледа у мађарске или немачке читанке, кое е ц. к. издавателвство школскпх кнвига у Бечу штампати дало, таН ће видити да се у томе и на наИман4 ситнице пазило, и да су религиозне ствари другчие изложене у читанкама римокатоличким, другчие у евангеличким а опет много другчие у израилтлнским. Какав би се хаос догађао у школи комунскоИ кад би свако дете по своме начиау читало. Али све кад би то код немаца и мађара постолти могло да се заведу за нБихову децу комунске школе почем имаго едни и други сваки за себе една писмена ; то ипак код пас ни у том случаго не би комунска школас' правдом иправицом постолти могла; ер ми имамо нашу црквену и грађанску азбуку, а наша едноплемена браћа римокатолици служе се латиницом; ми хоћемо да нам деца у школи паНпре србском азбуком писати и читати науче, а у комунскои школи лмачно би латиница првенство имала, ћирилица грађанска можда би се неко време и трипла, а црквена морала би сасвим изостати. Ние ли год. 1846 едно важно лице у варадинсков пуковши и из наших верозаконских школа силом хтело да ћирилицу избаци, што би се без енергичног протеста покоГшог патриарха РадчИћа и учшшло било. Ми срби православне цркве хоћемо да нам деца у школи уче лгобПти свое име, език, народност, обичае, да науче познати славну гоначку и мученичку прошлост нашега народа и да се вештбагоу казиванго и певанго наших народних песама, и то свеу нашоП србскоиверозаконсков школи без зазора чинитиможемо негугоћи што е свое, а штугоћи што е туђе. Наша едноплемена браћа, — кол нису с нама едне цркве, — некако нерадо чуго што се ми србским именом зовемо , прошлост нашу. за свого несматраго, пит се с' овом диче и поносе, нити се с' онаквим пИететом узносе к узоритим мужевима србскога народа, какав ми осећамо и потомству нашем предати желимо. Знамо ми да су пре две године неки школски мужеви из Хрватске на пут стали те немогаисторични део србске читанке за IV. разред света до данас угледати само зато, што се тамо за србску децу о славним делима наших предака приповеда, што се тамо често спомин& име србско и народ србски, што се тамо