Школски лист

песка и држе се у сувом подруму, или се у снопић повежу и у врту закопаго у землго, пак покрш землвом и песком; мало час пред спаан4м изваде се из землве шибице и метну у лонац с' водом. Ако се спалн^ у првои половини Марта предузме, док се Јогат дуполвци развјнти непочну, могу се шиблБике у онаи пар с' питоме воћке одсећи, кад смо спанти наумили. Спал се овако, Одабрати валн такву гаиблвику кон е исто онолико дебела, колико и дивлака кого смо оплеменити наумили. На питомои гаиблБики оставе се два или наивигае три ока и испод долнЈг ока, ког задржати намеравамо, са противне стране огатрим ножем у косо се гаиблБика зареже у дужину 1 — до \/ г палца, тако да рез иде одозго доле. Ако на гапблБики има више од три ока, онда се врх засече и воском залепи. Одма затим валл дивллку у висини од / 2 стопе или мало вигае на гладком и чистом месту одоздо у вис исто онако у косо зарезати, као гато е питома гаиблвика зарезана, али оба зареза морак) у свему еднака бити, и онда их споимо тако, да кора калема на кору стабла свуд у наоколо дође и с' нвиме се прилгоби или спои, па ће онда и унутри лика на лику, белика на белику, а срдце на срдце доћи, те ће сок из стабла у прицепл^ну гаиблБику без препоне прелазити моћи. Овако сиоени каламак добро валн обмотати свуд унаоколо ликом или узаном везицом (пантлБиком) К ого смо наипре воском натопили, и увезати. Но при замотаванго чувати вала ока од повреде и оно долбнЗј оставити да из повезе вири и да се види. Кад се каламак прими, рана зарасти, и ока у велико потераго, .онда у Јуниго месецу валн га прегледати, и завои на долбнои страни одпустити, да се сок у висину бол& пенлти може. Под есен се завои полагано скине и одма се другим промене, а на идуће пролеће и оваи се баци и младица слободно остави. Може се у место лике и везице употребити папир воском натопл^н, па се НБИме споено место добро облепи. Ово е у толико бол^, што такав завои младица сама сбаци кад ши више нетреба. Код спаннл. сва се вештина састои у том, да се добро удесе обадва зареза. Тога ради почетници треба да се добро извештбаго у зарезиванго на врбовом или другом каквом дрвећу, а и после брижлзиво треба да мере и да сличе обадва реза као да су у вданпут на едном дрвету учин§на. Ко се еданпут у овом послу извешти, томе спанн& од руке иде, и тим се онда начином наибрже прицеплгов.

Издае и уређуе Никола ђ. Вукићевић.

Брзотискои Андрив Вагнера и друга.