Школски лист

ходе у Безданскои шуми развалине града Бодрога и мало далб остатци Бодрошког Манастира кое народ наш Маџарском Дрквом назива. Од године 1526 — 1685 господариди су у Бачкои Турцн, а после нвихове владе састонла се сва Бачка из србске потиске и бунЈвачке Милицие, кол се делила на капетанив и имала свое утврђене шанчеве, а у последн^ време обстанка свога подпадала е под управу царског обрштара кои у Сегедину становаше. Од Бун^вачких капетаниа наизнатние су биле Суботичка, Баиска и Сомборска, коа е последнн у почегку осамнаистога века у Србску капетаниго преобраћена. Србски шанцеви били су поглавиги ови : Мартонош, Сента, Ада, БечеВ, Феудварац, Варадински шанац (сад Нови Сад) Ст Томаш, Обровац, Паланка, Товаришево, Брестовац, Богчиновац и Сомбор. Године 1740 царица Мариа Терезиа на захтеван! Угарског земалвског Сабора укине сву Бачку и Поморишку Милициго, и тада подпадне већи део Бачке под жупинлго, а само гожни угао између Тисе и Дунава остане у воинпчком станга под именом Шаикашког баталиона. Садашнл Бачка жупаниа простире се на 170 0 милл. Новршина землб е све сама равница, тако да нагде неможеш планине угледати, но ипак северни и северопсточнд део жупание стои много више него западни и гожни. Но ономе простире се од Станишића до Врбаса брдо Телечка. Землвиште е з г обште плодовито, али ипак не свуда у еднакои мери. Са северне стране око Суботице, Јанковца, Бае, Мадараша и Барачке има много пескулБ, кон се досада само за ледине и винограде употребити могла, али пре 20 година насадише у Суботичком хатару лепе шуме, кое врло добро напредуго. Иодунавски предео е понаивише подводан а земла од Сонге до Плавна салитреннча и тек средн^ важности. На брдима е иловача тако тврда, да се могу земунице и подруми неозидани држати а несруше се; у долинама и на равницама е плодна црна земла, на коши доЈра рана роди. Између канала и Дунава находи се уздуж тако добре землб да на нбон без ђубренл наилепше жито роди ков се с Банатским успоредити може. Ако изузмемо баровите подунавске пределе, у осталим деловима Бачке ваздух е здрав, поднебае топло, алп ипак зиме биваго оштое и ветрови аки. Дунав улазп у жупаним код Бае, а Тиса код Мартоноша. Од манБих вода споменути ћемо: Мостонгу, кол се пружа од Сомбора преко Францовог канала и код Букина улази у Дунав; Црну бару и Криваго код Сентомаша, и Ва1аш код Бае. бзеро наивеће е у овои жупанш Палић код Суботице кои се на 1 П милго простире. Францов канал кои скопчава Дунав с' Тисом простире се на 14У 2 ишш, и ископан е на почетку овога столећа од Моношторсега до Врбаса а одатле прочишћена е црна бара до Фелдварца и употребл&на за канал. Име носи од цара Франца за време коега е прокопан. Почем е пак пре неколико година вода у Дунаву код Моноштора други правац узела, то е прокопан канал до внше Бездана, и сад се находи прва каналска усгава (8сћ1еаббе) на спрам села Батине, те тако сад лађе из Дунава више Бездаиа у каиал удазе, а код Фелдварца се у Тису пушхаго.