Школски лист

ша Бодричска славила св. Петра а жупашн Сачка св. Павла. У Сомбору постои србска учителвска приправничка школа, коа е 1812 основана у Сент-Андрш, а 1816 овамо пренешена; дал^варошка подреалка, и србска главна основна школа. ЖителБИ се занимаго землбделством и тргум раном и марвом. Францов канал одстои на У 2 сата од вароши. Около Сомбора има на землвишту варошком 12 селишта, коа у округу варош опасуго, и то су од сбверне стране : Ранчево са горнбим салашима, Билић н Обзир. Са источне стране: Миличићи, ШапонБ, Иваново село и Источна Градина са деловима пустаре Кулице, и Петковца, Са гожне стране Западна Градина са селиштем Жарковцем, у коме е до 130 кућа и Србска школа, и селигате Чичово са врло плодним землБишгем. Са западне сгране есу селишга : Буковац са Србском школом; Шикара (негда Пиперош) п Браћевић, са северо западне стране е Ненадић с бј н^вачком школом. СУБОТИЦА. Велика варош са о0,000 житела, ме!)у коима има преко 40,000 Бун-бваца или Далматинаца (Србалн западног наречиа и римске цркве), 5000 Мађара, н до 4000 православних Србалн. Варошки хатар простире се на внше квадратни милн, и жителви су землБом тако богати, да многи по внше стотина, а гдекои и хиллдама готара землб имаго. Стародревна црква Францисканскога самостана била е негда турска кула или тврдинБнца ; велика парох1ална римска црква сазидана е по плану калачке арцибискупске цркве. Православна е црква онизка али дугачка н посвећена е Спасовом вазнесениго, — Ту се налази лепо зданис за позориштна представленл, велика гимназин, н многе основне школе, међу коима една двокласна Србска за мушку, и една еднокласна за женску децу. На по сата од вароши идући у Сегедин вст езеро Налић, на коме се налазе лековите купке. У Суботици и у околини стануго богате племићске породице, Рудпћи, Воинићи, Сучићи, Антуновићи и т. д. Окром споменуте три слободне и крал^ве варошп жупаша Бачке поделгое се на пет срезова, од коих последнБИ сачинава крал^вски крунскн слободнп иотиски округ. У прва четири среза ово су знатнна места : БАН. Слободна варош, на севернои страни Бачке Жупание У± сата од великог Дунава, на Дунавцу кои се зове Шугавица, и по коме се бродити може. У Баи има 16,000 житела, кои се трговином и рукоделством занимаго. Од занатлиа има ту много чизмара, кожухара, опанчара, кабаничара и кролчд. Четири годишни вашара врло су на гласу, особито са добре марве и свина, кои се амо дотеруго и одавде чак у Пешту, у Беч и дал'6 продаго. Но наивећма е ова варош на гласу са житне трговине, ер се ту преко године по више стотина лађа натоваре пшеницом, наполицом, зоблго и кукурузом, те се носе Дунавом на ђУР ск У и МошонБску пиацу. Још се води овде трговина с даскама, вуном, кожама и вином. Негда су овде самн СрблБИ становали, кои су у мирно доба као врсгни грађани и трговци, а у време