Школски лист

306

сх. 1. „В4рно слово, аше кто Епископства хоцетг добрагIV д!ла желаетг." Па описугоћи све доброд&тели, коима треба да е украшен Епископ између прочег вели у сх. 3. „ЕппекопУ подобает бћ1ти учителн^." Ови дакле, кои се желе овога св^та у срећи прославити, дужни су се и за 6 олби св4т, у коме их бож1и в^чна слава очекуе приуготовити. Приуготовити се пак могу са учен^м себе и други. — Учен4 писмеио, далеко е већег замашад; пего устмено, особнто сад у ово врЗше, кад е и више и ниже свештенство на обвтаван^ у едпом м^сту ограничено, па не иду по старом апостолском начину пропов^дати вселеноН. Мастити ови преемници богомудрих апостола треба да пишу, и по рЈчма св. апостола Павла к Тии. гл. 3. сх. 15 — 16. да нас науче, „како треба у дому бож!ем живити, кои е црква Бога живога; ступ и утвр^енб истнне." Они треба да спишу науку христианску, па у нбо 6 да нас науче, како ћемо испов$дати велику благочестјн таИну, како ћемо дознати, да се Бог ав10 у плоти, оправдао у духу, показао ангелима, пропов^дан био међу азичници, в4рован у св^ту и вознесао се у слави. Они треба да пишу, па списаша шЛова разтрубиће се чрез пастирску свиралу духовног, словесног стада христове цркве по своИ православ1н вселеноЛ. — Далеко су чувена, широко виђена, високо прославлЈша, а низко обгрл^на и на срце притиснута писма „Муравћва и Александра Стурдзе," ових руских кнБижевних апостола. Ови и овим подобни надати се могу, да ће им владика свети и непорочни рећи: „Чадо воспр1дл г б еси благан твоа вг живот& твоем," то ест, ову си славу шш за живота твога заслужио, уђи дакле и наслађаваВ се лицезр4шемг Господа твога. Мирско дакле свештенство тога е нонизног мн4нш, да желећи митром крунисати главу и скиптром правлешн управлати цркву, буду достоИни преемници богомудрих апостола и великих 1ерарха црковних, па због тога држи да ш>има по превосходству припада право списати катихизис. II ово дакле с правом од нби очекуе у толико више, што им жели, да поединоме од нбих Господ у свое вр4ме рекне: „Знам твоа д4ла и трудове, и у мое си име трудио се." Ево сине, како се о том препиру православни свештоници едног и другог реда. Ал' немисли опет, да они посве ништа за цркву нераде. Мораи ти нримЂтити, да се гд4кои од нби отликуго у списаниама и пропов^данго слова божин, ово сачиндвагоћн оригинална слова; ово пак преводом из разних црквених писаца. Шжи су списашш своа већ и на св^т издали, н*ки опет преко