Школски лист

308

ти почела; но на вдаред злобна парка, прес$че ии жицу, н да се од дал4г предаванн престане: „црна наредба стиже!!\ и — Зашто е то покоВни Патрјарх учинш? да ли е он то учипио због тога, што в сво1ои собственои догматичнои науком И способносћу превидио несавршенство истих Катихисиса? или га 6 лгобов преиа особи писца на то навела са обичнии изражаем: „Нећеш баш св^тлнти ! Ал тако е сине!н4ки од нас видеНи га поклонисмому се! а н4ки посумнише се ово учинити. (Мат. гл. 28. сх. 17.) А зар се ше могло на оном већ лепо поднгнутом темелк) за основне школе, и дал& за више школе надзидати ? Сад ти шш и то прим4чавам, да наука христичнска н1е никако битност свого, благодаримо Господа преживила, ер Спасателв каже: „Небо и земла мимоидут, а словеса моа неимут преити." Ше се наука христилнска преживила: Она е в4чна наука, кол е Н од в^чног учитела основана. Преживио се дакле само Синодални Катихисш, кога е неумрли „Архимандрит Раић," на велику и опасну по нас претнк) од стране владе и н4ног у синоду присутствугоћег Коммшсара 1774, кои в римски Катихисш у џепу имао и са налогом да га нашим АрхЈереима на силу наметне, ако за 24 дана по догматима наше православне цркве Катихиснс иесачине. И овав дакле кратки синодални Катихисис, са оним преосвештеног г. Платона Катихисисика зам4нути треба у нижим класама. За више пак разреде стара се маленкост моа, едно руско дбло да преведе. Г. Гавршл Архимандрит, сад Високопреосвештени Владика Шабачки у младоИ кнежевини СрбскоВ, са преводима своима у кнћижицама: „Пов4ст о првом и втором всолвнском Собору" 1855. у Земуну печатанима, понвш се као н^ки Феномен небесни, у кнћижеству богословском, па у мЈсто хвала да му се рекне, завист у мало равну пресуду гореописаних Катихисиса и над нвиме неизрече. — Ми пак, не само да се побуђеним налазимо, томе високодостовнику црковном и вр4дном радину у винограду Господн&м нвну благодарност пред лицем св4та изразити; но тшт га и набпокорнив молимо, да и они 6 кнвига од Алекс. Стурдзе списаних, поред ове прве: „Писма о дужностима свештеничког чина" преведе, и као набдрагоц&нт аднђар клиру нашем пов^ри, с коима ће се при предаванк) и учителБИ св. Богословје ползовати, и млади предуготовници, за звант духовиог пастирског учителвства, са драгоц^ностпма овима, у струку нБиову спадагоћима, точно