Школски лист

310

св. обителв Н. доћи, гди ћеио се обширнив проразговоратв и гди те желвно очекуви. На в!>нцу Фрушке горе 15. Ман 1866. ТвоИ негдашнћи учителк.

Школске вести. ДОБРОТВОРНИ ЗАВЕШТАИ. У Панчеву преминула в 29. Августа о. г. госпођа Марил удовица Лазара Драгићевића у 60. годнни старости свое. Мн муж био е родом из Босне, у младости сиромах трудом и чуван^м подигао се тако, да е после био отличан грађаиии и трговац, и оставио после себе г. 1856. знаменито иман4 супруги сво10и, одредивши богате дарове црквама, болнацама и сиротинви. Покоиница била е од рода Срданаца из Панчева, после мужа живила в као смерна и побожна удовица 10 година, и кад тв е време дошло да пође на истину, оставила е после себе красне задушбине, коижа в постала добротворка свога места и целога Србства. Од имана свога богато обдаривши наипре мужевл4ву и свом родбину, завештала е она саборнои Панчевачкои цркви 5000 Фор.; задушбини свог мужа цркви св. 5УРђ а на тамошн^м гроблго 6000 Фор.; сво остало иман^ што по исплати легата' остане, одредила в на подпору сиромашне србске православне деце. Иман^ ово износи на 10,000 Ф. а. вр. Извршителв завета Гд. Иетар Михаиловић адвокат опуномоћен е од завештателвке, да управлл овом закладом, и да наређуе, ко ће унапредак нвоме управлнти. У похвалу покоВнице на укопу н^нои 30. Августа о. г. говорио е врстни свештеник Панчевачки г. Василив Живковић надгробно слово, ков в недавно у Панчеву путем печатн$ на св4т изишло. Врстна ова жена србска овошм племенитом задушбином оставала в након себе вечити спомен у народу србскох. Нека се на нк> угледав сви они богати лгоди и жене у народу нашем, кои немат од срдца порода, па нека дарежлБивом руком од пропадлБивог блага, ког иемогу собом у вечност понети, осниваго добротворне заводе, стнпендив I катедре за учен& ■ васпитаван4 иушке и женссе иладежи ваше, за прнправлннЂ врстннх учителн и учителБица, за сачуванб и васпитаваи* свештеннчке учнтелБске и остале сирочади и т. д. — Свештеннц«, лекари, адвокати и иестне старешине, кои ииап уплива иоралног код оваковнх, вреиенитих лнца; нека за дело савести узму препоручнтш ии осинваи^ оваких по народ набкорнстших задушбина , коииа се Богу наЛбол4 угодити и набкраснш споиен оставитн иоже*