Школски лист

331

„Лгоби Господа Бога твога свим сроцеи твоим, свом дуШОМ ТВ010М, СВОМ МИСЛВК) ТВ010М И СВОМ крепошћу ТВ010М." Ово и овим подобне р&чи, трсбаи обпшрног тумачени. Либов ову стостручно обнснити треба, и показати, како се срдцем, душом, кр^пошћу и мислВма Господ Бог либити може. Списашш Богословска ово би разаснити могла. Но на жалост, Отче! сваке струке наученика имамо, — ал ове наиман4. По моме мн4шио погр^шио е дакле блажене памети упокоени Митрополит велики „Стратимировићшто е настоавао, да се свбтско свештенство више т§лесним него умним пословима забавлз, и са тим се више за земна него за небесна стара, ер чрез тога га е са правога пута што води к потребноМ и жел$но8 ц4ли свео, и на странпутицу, кон е душевно безплодна остала, навео. Он е требао да има на уму оне Христа Спасителн р4чи, што их у св. Евангелим Луке гл. 10. сх. 40 изрече, кад е он приповЈдао и Мариа с^дећи при ногама н4говима слушала слово н!гово. Марта се старала, како ће га бол& угостпти, те се и потужи Господу: „Господи зар ти ни бриге ние, што ме 6 сестра мон саму оставила да радим?; та кажи ТИ да ми помогне!" А Господ 10и одговори: „Марто, Марто! о многом се печеш и брииеш; а едно е само нуждно. Марин е благу част изабрала, кол тН се одузети неможе," — Са овим р!чима дакле засв4дочио е Господ, да е божествена наука претежниа од земног задоволБства. Душевни Ранителго моИ! чрез ово неразумем да нетреба наше Свештенство себе, н овое породице ради за т^лесне потребе да се стара н брине, како ће бол'1> 6 л4пше на кран излазати. Не! а сам о том поболвшанго станл Свештеничког у моме писму тшт у напред н^што укратко казао, па због тога судим да би дужност „Стратимировићева" б1Јла друге м4ре предузети код впсоке владе, и православних Христиана, за поболБшан'! станн подручног му клира. Но Господ нек му души в&чно спасен^ даруе. Душевни Ранителго моК! у прочем одговори твои савршено задоволћише ме. Сад пак као елен, иад бистрим студене водице источником нагнут, што огледа прекрасни саетав узоритог т!ла: тако Отче! огледа се душа мод тшт унапред у задоволвству припослати ми се имагоћих одговоро твоих. Пожури се са тим, и здрав буди, У Манастиру Раваници на великомученика Прокопиа 1866. отданом ти Драгутину твоме.