Школски лист

-365

школованл иду своим кућама и занимаго се ратарствои, те тако оеимагоћи прилике иовторавати, већином побораве све што су иаучила. НеделБних школа 10ш нема. Педагогиске школе такође нема, прсмда се са више страна нвно желило да се овакова школа установи. Због оскудице стручног персонала за оваи завод и великих жртва, кое би се на одржанб ове школе чинити имале, и због тога шго е слабо изгледа, да би доволвни брои врстни кандидата засада школу ову полазио почем су друге службе бол$ наплаћене па свак способнш на овесе отдае; — Гд. Министар тога е мн4>шш, да се завођенб педагогиске школе 1ош одложе, у толико пре што се учителБске науке и у Богословп! предаго, а Богослови дужности учителБске на обште задонолбство одправлнго Године 1863. заведена е висша девоачка Школа, и тим е дата прилика родителБима, да своим кћерма безплатно могу приобрести у отачбини оне науке и знана, с коима се ла у коти просвећенои землБ« женска за изображену сматра. У овои школи било е три разреда а одсад ће бити четири. Ученице, кое ову школу сврше постати могу учителБке у малим женским школама. Школа е ова смештена у ц!>лисходном зданиго, уз кое се находи и мали парк, у коме лети ученицо раде, разговараго се и сиграго се. Било е 133 ученице а 11 особа кое еу наЈ-ке и зианн предавале. Годишнби трошак на ову школу износи 25.320 гроша порезких. У Србш има две Гимназие: Београдска и и Крагуевачка, и три полугимназие : пожаревачка, шабачка и заечарска. Законом од 16. Септ. 1863 сведено е учен^ у гимназиама на шест разреда (у место пређашнких седам), и поклон4но е више позора реалним наукама, новим езицима, цртанго, п^ванго и музици. У свима гимназидлним заводима било е 1413 ученика са 41 проФесором и 5 учитела вештина'. Издано е на ове заводе те године 331,448 гроша. Зарад телесиог развилнн учеће се младежи отворена су места за учител!; гимнастике, али са оскудице вештих лица за оваи посао, само се у Београду могло завести телесно вештбанб, у коме учествуго и ученици свиго тамошнБих висших заведениа, као велике школе, богословие, реалке и полугимназие. У место постонвше трговачке школе заведена е у Београду реална школа са три разреда, а у Крушевцу, Ужици и Алексинцу законом од 9 ГОлил 1865 заведене су гимназиске реалке са два разреда, тако да ученици по свршетку другог разреда у овим заводима могу прећи у трећи реални и у трећи гимназиални разред. (Продужи ће се). ДОБРОТВОР СРБСКИХ ШКОЛА У СТАР0& СРБЈИ. У Киеву стануе г. Сима Игуменов трговац, родом СрблБин из Призрена, кои се своиски брине за школу и проовету Србалн у Старои Србш Он е већ одпре у више пута слао кнвига одежда и других црквених ствари у отачбину свого. У Призрену негдашнБол престолници царства Душановог, постои одавна већ основна школа. Родолгобиви г. Сима Игуменов купио е тамо кућу и поклонио го е обштини Призренскои да се у нбои школа смести, а о свом трошку с платом од 200 рубала сребра (300 Фр. а. вр.) издржава он едног учителд у висшем разреду