Школски лист

355

бреме греховних паклоности, стеаћ под нвии, и нема силе н снаге да се ослободи испод н4га; страда у оковима страсти, — и лгоби клете окове; мучи се да разбие кип порока, — а ипак клаин му се. Тако е, — тако е трудна по човека борба с грехом, што у н-бму живи , — и добро што хоће не чини, но зло што неће опо чини ( Римлб . гл. 7. ст. 19.); и само благодет божии, кон дела кроз живу веру у Спасителн нашега, лечи и укреплнва немоћну ирироду човека, одушевлава га ревношћу и наоружава храброшћу при вршенк) добродетелви. Одушевлћни божаственом благодети хришћанин говори: В са мог У уу укр -кплаи^мх лла 1ис#ск Хр'ст'В (Фил. гл. 4. сг. 13 ), и узлази од добродетелћи к добродетели, од силе к сили, од савршенства к савршенству. 6 ли, на последку, нуждно говорити о тому, шта вреди Вера Христова при устролвпнк) благостана царсгва или држава земалБских? Но ако е истина, да е добра иравност наВверН1И залог народне среће: то е онда истина и то, да се добро и срећа држава и царства могу валнно само градити при руковођенго и помагашо Вере Христове. Ако ние сумнћ, да Господне 0стк цлрств"п, и тои ижллдлЈтх (азмки (Псал. 21. ст. 29.): то онда не треба сумнлти се ни о томе, да се у сили благослова Цар; свик) царева налази главни темелБ спаги и срећи царства земалБских. II сад, е ли требе обелоданБивати лажна начела оних незваних строителд народне среће, кои, под видом распростирана права разума и слободе, хоће да устронваго народну срећу без религие и нраваости? Неумитна сведочанства историе доказук), да такви строителви народнога благостана своим преображлБнвим тежнлиа уме;о сано обарати. а не зидати обшту и посебну срећу. И колико се пролнло крви, колико е пало невиних жртава, колике се извршило превара, обмана, н колико е пропало нрзвносги, под вндол разума и слободе, у име лажне просвете, социализма и измишл^не хуманости! Нека мудрост лгодска доказуе, да се народна срећа диже богатством, развиткомг ипдустрие и т обртносги, искуствима, и т. д.: ми за цело можемо казати, да е прави и наНачи извор народнога добра и блага, у светлости божанствене истине; — Прлвдл возвмшлбтж измк«: уллллАМтж племжл гр-кси (Прич. гл. 14. ст. 34), Прлвдл бозвишлетх гаЗмкж, — само онда напредуе добро обште и срећч поединих особа, кад државу саставлшо лгоди с добрима и благороднима тежнама, кои су готови тврдо сгачти за добро и справед23 *