Школски лист

357

а) УчителБ приповеди деци целу приповедку са наИпростшм речма од прилике овако: Два 'брата Мирко и Радоица дођу к матери, а Мирко ши рекне: „Слатка маИко; пусти ме да идем с Радоицом у воће да се играмо!" — „Па идите моа децо — рекне мати — ал' немоИте ести шлвива, ер су зелене, па се можете лако поболети!" — „Нећемо мати" — рекну деца и оду радостно. Кад дођу у воћннк, Радоица не аослуша матер, него стане ести зелене шлвиве: А Мирко нехтеде ести, — Кад су пошли кући, рећи ће Радоица Мирку: „Мирко! немоИ казати матери, да сам бо шлвива, ер ће ме тући!" — „Е, па што си ти ео, кад е мати казала да неедеш ? Но небои се, ако мати неуспита, н 1оИ нећу казати, ал' ако успита, онда мораш и сам казати," — рекне Мирко. 1ош те исте ноћи кад су легли спавати, ухвати Радоицу лгота грозница. „бсам лп вам казала, да не едете зелених шлвива?" — говораше жалосна мати. — „Н мати нисам ео" — рекне Мирко. — „Та ти си ме послушао, па си ми и здрав, ал' Радоица нехтеде слушати, па виш, како се сад мучи." „Одсад ћу те увек и л мати слушати, кад год ми што кажеш," — рече Радоица цвокоћући зубима у грозници. — „И треба синко да ме слушаш, па ће онда и но тебе добро бити." б) Кои ми зна од вас ту исту приповедку прДповедити? — Приповеди Драгинл, и ти Милошу! — Овде незахтева учителБ течно приповедан&, него задае сгодна питана на кон деца одговараго, сећагоћи се на оно што им е он у приповедци казивао. в) Ту исту приповедку имате ви у вашем буквару. Отворите га на страни 27. под бр. 7. Л ћу читати до прве точке, а ви пазите па ћете и ви исто читати. г) Учител4во читан& мора бити разговетно и асно ; после прозове едног од 6 олбих ђака, да му прочита до прве точке, докле е и он читао; затим едно лошие, па онда наилошие. д) По околностима задаваће учителБ деци код сваке точке сва могућа питан;! од прочитаног. Деси ли се у прочитаноН точки коа реч, што деца неразумего, учителБ им мора разаснитВ. е) Тако се ради и са осталим точкама до кран. За тим учителБ прочита сам цело, а деца у себи за нбим. ж) Пал нека ми то исто прочита! з) Милица, нека ми ту исту приповедку приповеди! —