Школски лист

7

дигао, кок) е силни Душан до наИвисше славе узвисио; кого е Кнез Лазар сачуватп и обновнти см4рао, кад оно позва сав народ србски у бои противу силе турске, заклинмћи га оном спомена достоином заклетвом: „Ко е Србин и Србскога рода, И од Србске крви и кол!на, А недошо на бои на Косово, Неимао од срдца порода, Ни мушкога ни ђевончкога, Од руке му ништа неродило, РуВно вино ни шеница б4ла, Рђом кап'о док му е кол4на." Да, многоуважени зборе; сила турска упропастила е царство Србско; звбрска арост нвихова бацила нас е у скоро петстол4тно робство , али ние била кадра никаква сила на св&ту уништити в!ру и надежду нашу. Србин е и у наитужние доба сужанвства свог у своим тавним луговима и бииним долинама, ал 10шт већма у средини срдца свога в4рно сачувао свето Пр авославл4, та8 небесни залог праве просв];те и напредована у добру, што нам као едини аманет преостаде од просветитела нашег! Србска е маМка, усред крвавих ратова и грозних зб^гова, лебдећи над одоичетом своим, уливала му у н4жно срдашце начела наВсветие благонравности, говорећи чеду своме: „бол4 ти е изгубити главу, него свого огр$шити душу." Србски давор-п^сници уз гусле спомингоћи стару славу Србску, будили су не само мначка, него и света осећанл у раздраганим срдцима своих слушалаца, опомингоћ их на еднакост свиго лгоди пред Богом, на в^чну правду, на Бога и на душу! Србски свештеници и калуђери , ови в&рни чувари Савинога аманета, своим мудрим савбтима и опоменама, своим нобожним чатан^м и умилним полн4м, ал 1ошт више свошм живом в4ром и богоугодаим прил4рима одржаше дух народа на правоме путу. В4кови прођоше, и у нвима изменнше се многа поколена, али Срби в&рно сачуваше светосавски аманет, и кои га год сачуваше ти едино кадри бише одржати се у свошИ народности, и остати в4рни и непоколзбими у СрЈству Име Србин и име Правоелавни постало е свии душманима Србским страшно, а нама е и едно и друго свето и за нас неразлучно.