Школски лист

15

На позив Ираклиев дођу ирво Хрвати г. 634, са свои пет воГшода, пет браће рођене, од ноих се наМлађи зваше Хрват, те одма заметну рат са Обри и после крвавих боева Обре надбивши настане се у севернои Далмации до реке Врбаса и Купе и у околним тада пустим землама. Одма после Хрвата г. 636. крене се и едан део србског народа из онога предела, што се Боиком зваше, (између Прута Висле и Днестра) и добиго под истим условима као и Хрвати од Ираклиа наИпре солунску област, где се настане и град Србицу кои и данас стои, назидаго; а после се преместе ближе пеђу Бугаре и Хрваге од реке Мораве и Ибра па до Врбаса и низ адранско море до Драча, те тако населе данашнго Србиго, Оосну Ерцеговину, Далмацпго, Арблнаску и стару Србиго. Први посо Срба беше као и Хрвата да дивл4 чете Обра, кои туда мутише, потуку и растераго, и кад ово свршише, онда се ту коначно настанише, где се одма на жупание и киежине поделе са своим поглавицама, кое зваху у Босни бане, у Рашков жупане а по осталин краима велике кнежеве. С почетка владаху ови самовластно, независећи едан од другога: доцние се начинише веће области, велике жупание и кнежине, кое се шш доцние слише у крал4вине. Такове веће области биаху код Хрвата Славонин, Хрватска и Далмациа, а код Срба на истоку Србиа и Босна, а на западу Неретва, Травуниа, Зета и Хум. У свакоИ области држаше народ кадгод требаше народне скупштине, где се скупл!ше старешине световаху и договараху о обштем благу. С почетка су били Срби и Хрвати подчинћни грчком цару Ираклиго, коем су понешто морали и данка плаћати, али наИвише давати у помоћ воНске. Доцние се под невештим и слабомоћним Ираклиевим наследницима од Грка ослободе и остану неодвисни; па вични землводелству и осталим мирниим радшша прилежним обделаван^м лепо упитоме ове од Обра опустошене и задивллне земл!>, кое шш подигнувши порушене градове и украсе, а они на принорго станугоћи прихвате се шш и трговине и морнарства, те на брзо дођу до лепога богатства и снаге. Доцние зарате Хрвати са Франкима, а Срби са Бугарима и Грцима, где и едни и други много страдаху, док се и Хрвати од Франака, и Срби од Бугара и Грка неотеше. Хрвати спое свое поцепане области г. 852, под великим жупаном Тр-