Школски лист

18

частни и слободу златву" борити се супрот душманима вере и слободе све дотле, док зраци бол4 будућтгости не засину. и док опет непотече вода куд е некада текла! Вршећи таИ завет велики део одабраних Србала сдружи оружие свое с оружием овога царства, и помогне очистпти од некрсти красну ову землш, на кошв ми сада стануемо, и у којоИ е свака стопа землвишта крвлк) праотаца и браће наше напоена. Чим пређоше олуе ратне, и чим се дедови наши овде смирише и кућити почеше, одма су се они постарали били подизати по варошима, шанчевима и знатниим селима свое основне, а гдешто и веће школе, на кое су, као и на цркве, сами трошили, и кое су сами издржавали. И премда се по нетрпелБивости и суровости онога времена просвети нашега народа силне препоне на пут ставлаху, ииак е народ наш свошм трпелћивошћу и постолнством, све препоне надвладао, над свима лвним нападаима и таВним сплеткама моралну победу одржао, и кад е наступило време блажие, време од напредка, видимо ми где и наш народ за просветом своИски тежи и стара се с осталим суграђанима своима успоред корачати к умном и душевиом образовашо свом. До неколико година навршнће се читаво столеће, од како е по желБи блажене усаомеие царице Марие Терезие знаменити прелат Сагански народне школе у аустриским насл^дним земллма уређивати почео, приправлагоћи у Бечу младе лгоде реда ученога за будуће управителб и учител^ школске. Међу ученицима овиаа опажамо ми и неколико србских синова, од коих троица: Теодор Лнковић Мириевски родом Каменичанин, СтеФан Вунновски родом из Бр^ана у ХрватскоЗ, и Авраам Мразовић родом из Сомбора, постадоше окружни управителви србских школа, и као такови дижући школе и изображавагоћи народу валлне учител^ поставише темелв садаши^м станго иросвете у нашем народу. Но ние мое данас говорити о том првом времену развитка наших народних школа, кое захвата три десетине из прошлог и прву десетину из садашн4га столећа; то ћеио оставпти ономе, коме у део падне, да године 1876. прослави успомену стогодишнБИцу од уређенн србских основних школа у овим землама. А л ћу сада по своме обећанго приступити к л4тописима овог е^иног досада србског учителБишта, у коега дворани ии данас светковину педесетогодишнБицу славимо.