Школски лист

23

гова Марта оставе стипендмлну закладу од 2000 Форинти бечке вредности, из кое сваке године по едан добро учећи се приправник србски на препоруку наставничког збора подпору добиа. Около годИне 1821. припремали су проч-есори овога завода за печатнго учебнике; у то е време катихет радио на библичноН повести и превео Митерпахерово свилоделство, кое е наскоро затим на свет изишло; ИсаНловић се бавио с списиван4м понаособне Методике; Живковић са израђиван-Бм Стилистике, а Булић е сачишшао Землћопис и Рачуницу, од кол два дела прве су свезке доцние штампане биле, 1ошт од времена ступана свога на управу србских школа настонвао е врстни и родолнзбиви Несторовић око тога, да се читанке и остале кнвиге за народне школе на србском езику спишу, и ове е у рукопису године 1813. дворскоН канцеларии поднео, али му рукописи после многог околишенл у години 1821. повраћени буду с приметбом, да се по известшо запитаних народних старешина кнвиге те немогу у школе увести, што су на простом езику списане и што у нБима отвећ много религиозне науке има! — Ко е морао у то време бити таМ непригнелБ србскога езика, и саме верозаконске науке, кои е родолгобиву намеру Несторовићеву тада осуетио? — Нека на ово безпристрастни историк србски у дотичшм архивама доказа потражи, а ми ћемо то за сада прећутати, да неби ову свечаност нашу с непринтним осећанбм узнемирили. Неуморни Несторовић небоећи се препона понови молбу свого радн одобрена предложених нових школских кивига, иштући, да се наименуе одбор за напредком чезнућих и просветолгобивих Србала духовног и грађанског реда, кои ће пресуду о тим кнвигама донети. И кад на ову молбу никакво решен4 недође Несторовић године 1822, и 1823 понови исканЈ свое, у овом последн4м изрично изивлгогоћи, да нити нови нити стари учителБИ дотле могу с децом добре успехе показати, докгод се у школама употреблнвале буду старе шшт у години 1777-оИ издане кнвиге, и док се неспишу и неуведу како по езику тако и по садржаго валлне кнвиге школске. На то изи^е године 1824. одговор, да ће у тои погледу царско решенб сл^довати, али Несторовић то недочека, ер умре 28. ГОлиа г. 1825. И тако ова красна намера остаде више од 25 година неизвршена, док пре неколико година недобисмо прве србске читанке и остале кнвиге за основне србске школе у аустриском