Школски лист

196

с&далеи по цолиелеи : „ПрУи^ит*, бидимх, б *крж'и, г^ук ^ одиса Хр'Гсто«к. " Л сам у оваИ свечани тренутак завидио грцима, кое е полн& таквога смисла, на матерн &м езику у оваИ час и на овом месту, морало до особигог и вааредног усхићенн довести. Погоћи изилажаху свећеносци два и два кроз царске двери и полагано корачаху к гожним степенима, кроз коб се улази у богоприешш вертеп, На самоме улазку у свештену пећину понше се „Олдвл и нмм-к" и разлегаше се 10Ш еданпут та иста духовна п^сма, 0, да се бар по другн пут ова дивна песма на славннском езику понла. Доиста би за нае многоброМне Славине, кои ту присуствовасмо, било вишеземно уживанб понти го идући к самоме ономе м^сту гд4 се Христос родио. Сав вертеп изнутра по ст $нама застрт е био жутом свилом са плавим крстовима посутом а само место, гдб се Христос родио застрто бишне танком б^лом копреном, кроз кого се разливаше свктлост многих лампада, и иза ш.п блисташе се зв4зда на самом оном м4сту, на коме е човечаском роду први пут зисилло сунце правде, на коме се родио ИскупителБ ц!лога св4та од преблагословене Дкве Марие, Патринрх с архиереима застане пред самим местом рођенн Спасител4вог лицем к иароду, Пред нвима у полукругу сталху ђакони, Већи део свештепика због тескобе изиђе одма кроз сбверни улазак у горнго цркву. ГИ>вцн поаху „Степене четвртога гласа " Патриарх лицем к западу окренувши се прочита Евангелие уставом прописано. Ние ми нуждно спомшшти како дМствув ова еваагелска пов&ст на самом м^сту догађан, у онаЗ исти дан и може бити у онаИ исти час кад се сбила, на срдца христианских слушагела, кои разумего речи Еваигелнста, После Евангелид пбвци запого : „Всачјскда дшск рддости исполнишдса "' з патринрх ц4луе мвсто рођена Христовог означено звћздом, Затии архиђакон прочита : „впдси Боже лмди твоа " придодавши и она прошешш што се на Латш читаго, На сврнЈетку уз прошение „О милости, жизни, л\ир'к, здравУи и сплшии ркшвх БожУи)(х" читаху ђакона у еданпуг сваки своН сигно исписани лист имена или читулго, а с нБима и сви притомни по тихо споминаху и молнху се Богу за свое наГшилив. Ово споминанк имађаше у себи нешто особито свечанога. Н сам и сам био едан изме^у оних кои споммниху, али ми е вр.то жао, што нисам могао у таМ мах бити горе у великоН цркви, да оданде слушам молигвено гуден^ што из дублвинс Св, Вертеиа долазаше.