Школски лист

35

5*

II. НАУКЕ

2Ј»

1ован Дамаскин. (Сачинио Гр. А. Толстои.)

VIII.

разлежу се лсна звона д 0 узанои тои долини, Скуплаго се сви иноци, Скуплнго се у црнини у храм божи, где е тело Цокоиника донешено, Скуплпго се на оиело. Сви у ред су тамо стали; Од свећа се сле олтар, Хихо 1ован тад запое, Целбоносни тужни тропар. Јован пое, оборивши На мртвога брата взор, Тужне песме попева му Сав иночки хор. Т Р 0 П А Р и. Дал имаде на том свету, Да л' имаде радости, Што у себи туге нема, Нема горке жалости. Имал' славе на том свету Што се никад не мена Дал се вечно сае круна Пуна драгог камена? Све нестае, све е слабо, И од сенке слабие, Од санова пусте ноћи Све е то варлкивие. бдан тренут, едан само, Па наш смрт све однесе, Тело наше пра' и пепо' Ветар светом пронесе. Зато Христе, што се снеш У светлости лица свог, Удостои вечне среће Слугу твога избраног. Као гонак грозни нађе Пусга самрг и мене,

Око мое свое сродне Немож' више да гледне. Смрт ме нађе, обори ме, Као коса полвски цвет, Н међ вама 10ште стоим Али незнам за таи свет. 0, заиста ми смо смртни, Живот оваи злохудан То е суште привиђен4 То е само варлБив сан. Зато одте браћо мила, Скупите се овамо, Молбу нашу вишн&м Цару Да сви скупа предамо. 0 Исусе, што се саеш У светлости лнца свог, Удостои вечне среће Слугу твога избраног! Где е светско пристрастие, Где су маште живота, Где е злато, где е сребро, Где богатства дивота ? Где е мноштво вернцх слугу Где е жагор, где е пир, Где су беде, где су лди Што земалБски кваре мир ? Свега тога више нема То е био ништав сен, У живот е вечни, болви, Наш покоиник пренешен. Зато браћо помолмо се Цару вечном безсмртном, Да на суду благ он буде Слузи своме пзбраном, Да му даде место мира У населго рал свог, Помолмо се за спасенб Душе, брата покоиног!