Школски лист
37
Ј( 0 леаа е преклонио Цред ногама н4говима, Он е пао и ридао Дебил срце насхавника ј н ме мало умекшао. Ох, опрости, опрости ми, "Ни сам незнаМз веруи мени, "да сам закон преступио, 'јНезнам, дух упал^ни ' НеодолБив глас е чуо, "Мал да ние издануо, Па у тузи у наижешћои, Па у болви у наивећои, ^Ев изиђе песма ова „Спаде с срца мога камен, _,Угаси се мало пламен, ); Што е згаро и обаро, „Срце мое, душу мого; Ох даи, даи ми руку твого, „Опрости ми оче стари, „Са милошћу, желео би Да ме вола твоа тврда, „Да ме с нвоме сад обдари!" Али старац он нечуе Како песник ндикуе. „Далб, певче, далб . . . дал4 . . . „1ош у теби страсти живе, „1оште ниси забацио „Твое маште развратлвиве. „1ош и сад си пун гордости, „На пако се хеи осврни, „Далб, са стопама твоим „Пустинго нам ту нескврни! X. Вест жалосна разишла се У све крае самостана Смутили се сви иноци Па за брата изагнана, За великог певца тога, Замолише старца сгрога, Сви у збору у жалости Да погрешку учин&ну Он му сада 10ш опросги. Ал' он ко ступ од камена, Од опроста ни спомена. „Устав што е узакон^н, »Од самога мене тада „Немож' лако бит' измен^н,
,,А кои е год наклон&и „Ка гордости, томе греху, „Таи сви знате, да изгон4н „Измеђ братства бити мора, „Без икаквог изговора! ,,Но ако се грешпик кае ,,И грехове свое жали, „Епитимиом преступке „Свое мора да поправи! „Нек сметиште лавре ове „Обилази наоколо „То створен4 гордо, холо, „Па смиривши душу свого „Са лопатом и са метлом „Нека мете кал и блато „Што е тамо избацито. „Докле год то неучини „Дотле нема опроштан „Ни за колко уздисаа ! Он ућути. А братин Разиђу се по ћелин', Пуни туге и жалости Што 1овану хоште неће Стар наставник да опрости. *«• * # Презрен^, браћо, на оног певца Иасти тек може, дарове свете Што склони на то, кумиру славе Лаврове красне венце да плете. Неправду сваку ко предпостави Пред светии гласом истине, части, Безстидно речи ко свое прода Узносећ лажи и гадне страсти. Безсавестне би беседе томе Звучале увек — н^му на позор, Ко свенародни приговор — укор! Ал ти што чезнеш за другом храном, Високи срцем смирени духом, Мислима кои живиш са Христом; Ти што пророчку уживаш славу Блисташ се с нвоме пред лицем света, Пониженд испићеш чашу 6р укор душе — теби несмета ! Речи тога старца строга До 1ована кад допреше.