Школски лист

сам се п тако све до тога времена, док ми не дође у памет да одем поп 1овану. Мислим, може бити свештеник ће ми казати. А аколи ми не каже? .... Па ако каже: лажеш ти деране, ти си се браико помамио ! . . . Па нека буде ма и тако, а л опет идем. (Продужиће се.) Нресађиван ћ и иршштомллваи ћ воћака младида. (бдна лекциа за старие ученике основне школе и за неделвошколце.) У семеништу поникле млад ^це имаго се друге есени или идућега пролеће пресадити у разсадник, или у тако звану воћну школу, где ће се оплеменБивати. За оваки разсадник има се одабрати исто онаково земЛБИШте, какво се за сенн^ употреблгое, само се мора много већи простор узети. Землз се у разсаднику мора три стопе дубоко узкопати, и то на оваи начин. Зеилго из првог нрчића валн на крав на гоиилу свући, затим поред тог ирчића иекопати други и ископану землго у онаи први нрак побацати. Тако се из трећег нрка у други, а из четвртог у трећи зеилн набаца, док се цео простор непрекопа. У последнви арак набаца се она землд што е из првога изкопана. — Што е землд дубл$ прекопана, то е бол& по нанредован4 младих воћкица, ер ће у таквои землви НБИХове жилице више 0 бол!> ране у себе усисати него у тврдоМ и неизмрвл^ноН землви. Копан4 разсадника предузима се у сред лета ако желимо у есен младице у н&га пресађивати, да се землл ваздухом и сунчаном топлотом оплоди. Младице се пресађуго у разсадник у есен кад лишће с' дрва оаадне, или рано у пролеће док се сок неаочне у дрвима горе дизати. Кое се младице у есен пресаде, те преко зиме увуку у себе доста влаге, да могу у пролеће одма потерати, с тога е бол^ преса^ивати у есен него у пролеће. Сваки честит газда треба да барем по 100 младица преко године оплемени, па што му се прими може од тога нешто за себе задржати а остало по добре новце продати. — За разсадник за сто младица иуждно е 80 [] стопа простора. Младице се пресађуго овако: Наипре се маленим ашовом поваде с' корен^м заедно из семеништа све оне младице што су деблб од гушчиег пера, а друге се оставе тамо 1ошт за