Школски лист

свећен& водице и колкива, у ком е усађено било три велика шећерна крста, и на средн^м, наивећел, био « надпис: „У славу и част св. Сави србском просветителго, од Банллучке Богословие 1867." Потом е сл4довала благодаригелна химна : „Тебе Бога хвалим." После б.тагодарениа говорио е учителћ слово, при ком е четири пута пбвано громко многал л^та, кад се споминлло име владагоћега цара, честитог везира, преосвештеног митрополита и добротвора, приложника и принтелн Баннлучке Богословие. Пошто су затим одпонне п^сме: „узкликннмо с лгобвом светителго Сави" (јпрекровна према м^сту и околностима), и „бгда приде конец в г 6ка;" изиђу на среду два ученика, и отворе разговор, кога овде од речи до речи наводимо: Б о р к о : Помози Бог драги брате Раденко ! Р а д е н к о : Бог ти милостиви помогао, брате Борко; а одкуд тебе Србине? Б. Ето пошао сам био у село, да видим мого баштину, пак пролазећи мимо овог вашег и нашег богоугодног и велеважног училишта, чух умилнте и срце потресагоће звуке од п&сама , кое до сада нигда чуо нисам, и ако сам овуда више пута на оваи дан пролазио; па ме повуче ватрена желп да видим шта е то, каква свечаност и дивно весел1? кое сваког поштеног Србина и паметног човека обрадовати и развеселити мора, ако само човеческа срца и душе имао буде. Р. Па добро нам дошао, лгобезни Србине, Борко! имаш коме, хвала преблагоме Творцу, а и импш шта и видити. Б. Али кажи ми, молим те брате Раденко, шта е данас и зашто се празнуе тако свечано данашнБи дан ? Р. Ево зашто драги Борко: прие 630 година , лицем на данашнби дан 14. Јануара преставио се у в^чност ев. Сава први Архиепискои, ПросветителБ и наивећа Учителв србскога народа, кои е био син светог Симеона Мироточивог, кралн србског СтеФана Неман§ Првога. Б. Прекрасно брате Радеико! Ја мислим да има и других светитела, кои су од србског народа произашли, али се ни едном таква част неодае и толика свечаност нечини као св. Сави. Р. Истина е право да е тако. Али треба да знадеш да ни едног Србина небинше у оно вр-бме, кои е тако ревностно светои в^ри христовои и просв4ти лгодскои оддан био, као св. Сава. Он е презрео царске позлаћене дворе, оставио величанствено живован'1 и крал^вски престо, па се посветио цркви Христовои, да би тако мили народ свои у православнои в$ри утврдити и на прави пут просвештенд извести могао; да би га тим правим и наапоуздангам путем пин лЂпшои срећи, славп и будућности повео. Он е знао да е тврда в$ра и права просвЕта и наука наивиша моћ и снага, коши ништа одолћги неможе, па зато се свом снагом старао, да му народ н^гов буде велики у снаги, славан на страни, тврд и постонн у в^ри, срећан у дому и држави и сталан у просв^Ети. Он е тим сзоим неуморним трудом са своим оцем Стеваном Неманвом Првим, народ србски приуготовио, да доживи онолику моћ и спиност, силу и славу, кол биаше у вриеме силног и славног цара србског Душана, ког е држава прие 489 година цватила, коа се су три мора граничила; кога се закони за узор иравичности и данас у Европи сматраго, а напоследку, ког е држава у оно вр^ме била