Школски лист

58

у води негаси, дух аие ер е видлвива, а тело неможе бити почем е неможемо опипати, накакав покретач ние будући неможе да крене с места ни наИлакша тела; длкле од свега ние ништа. Напоеледку, проучавагоћи тако сунце, изгубио е впд, а што е гр^е и памет. Ои е држпо, да ние он слеа, већ да сунце неиостои внше у васшопн. Вођ му е био едан црнац, кои ношто остави свог господара у ладу, дигне са земл! едан кокос ора, те поче да прави од в4гове лмске кандиоце, а од кончића стенлк и из езгре исцеди мало ула за свое кандиоцице. Док е он то радио, рече му слепац уздишући : Та нема више светлссти на свету ! Има сунчапа одговори црнац. Шта е то сунце? повтори слопац. И незнам шта е рече Африканац, али само знам то, да кад се сунце роди онда почин4м да радим, а кад зчђе онда се одмарач. Но мени е више стало до мог кандиоца, што ми у колеби светли, ер без ИЂга не би вас могао служити ноћу. Затим погледа на свох! мали кокос ора и рекне: Ево мога сунца! У том тренутку едан сакати селик, кои е ишао ва штакама поче се смеати; и држећи да е слепац од ро^ена такав рече му: Знаите, да е сунце ватрева кугла, што се ра.ђа сваки дан из мора а залази ва западу иза суматриних брегова. То би и вк сами видили, као и ми сви, да нисте слеп. бдан рибар одпоче одма затим и рече богалго : Бзш се види, да ниси никада из села дал4 изишао. Да ниси сакат, те да си обишао острво Суматру, онда би знао да сунце незалази иза н4гових брегова; већ да свако готро излази из мора, а у вече се опет наново враћа у море да се разлади, то виђам н сваки дан дуж обале. На то ће едан с полуострва инђиског рећи рибару : Како може едан паметан чозек мислити, да е сунце ватрена кругла, те да свака дан излази из мора и опет се у н^га враћа, и да се неугаси, Треба да знате да е сунце у нас божаство, кое сваки дан прогори небо на колима, кружећз здатнн брег Мерувскп, а кад се счркне онда га змие Рагу и Кету прогутаго, па га само на силну молбу Инђианаца, што живе на гангеским обалама кусте. А тако лудо може само ко са Суматре ашслити, — да сунце над н$говии острвом само грие, — кои осим на чунчићу ни за какав ДРУ ГИ нут лезна. Некакав Ласкарац управнтелБ едне трговачке ла^иЦ 0 •> кол е бацила котву, умеша се у разговор. То е 1ош будаластпа празноверица мислити, да е сунцу дража Итђиа од свин) земалн на свету. Л спм путовао по црвено® мору, по приморн"'' 1 арапским, у Мадагаскар и по островлма Молуским и Фалипскии«