Школски лист

50

него само едно училнште, у ком се зш одхрашомо и приправлто за други, далеко савршенш и вечни живот иа небу, где ћемо Бога, саздатела нашег гледати лицем к лицу, где ћемо славити име н!гово свето и испунавати н4гову волго, па у том наДвеће блаженство уживати. СТАНЂ ПРВИХ ЛГОДИ И НБИХОВО ПАДЕНИ6. За васпитателн ние дово.њно да позчав само оиределен4 и задатак човечш овде на землБи, него е шшт необходижо нуждно, да позна оне снаге и дарове, кое е Бог човеку дао да чрез пби задатку свом одговорити и право оиред-ћлен! свое постићи може. Да би пак мп ове снаге и дарове наше како вала познали, морамо се пре свега мислима и вером узнети на почетак рода човечиег и на постанак н4гов, о коеи нам св Иисмо, на првим своим страницама, лросте ала и наИнсние доказе дае. Оно вели: „Бог е створио човека и то непосредно, саздавши му тело од земл! и заданувши га душом живом." Душа е човечил дух безсмртни и створена е „по образу и по подобиго Божкем," то ест, Бог е дунш нашои даровао неке природне способности и моћи, без коих она неможе бити, а притом шшт неке надприродие дарове, кои су нго кадри узвисити и прославити, али кои не сачинаваго суштност н4ну, сл4дователно, кое е она и изгубити могла. Природни дарови, кои човека Богу уподоблаваго есу: Безсмртие, ум и слободна волн, те тим господаретво над стварима земалвским. Надприродни дарови, кои у вишем смислу сачинаваго образ и подобие божие у човеку, есу: 1. Благодат божиа, кон е подпуно и освећугоћи д4иствовала на првога човека, и проузроковала у нЂму светост волЗ«, праоду и преподобие (доброд^телв), По овоК нпдприроднон правди и светости, стано е човек према Богу у синовнбм одношенго, и имао е подпуну надежду на насл4дован§ небесних блага. 2. Разум озарен надприродном светлошћу познавана, коим е први праотац рода човеческога кадар био без сваке препоне познавати Отца небесног, сматрагоћи н!га умнима очима. 3. Вола, коа е у првоме човеку тако снажна и света била, да е он по милости божио@ кадар био, само да е хтео, нбоизи покорити све жел4 и све тежн4 свое.