Школски лист

128

и дође свм у Беч, те одговори цара, да се рвди прелазка Срба не договара са цариградским патрклрхом, дп не би Турци ствар дознали, него са србским патрилрхом Арсением. кои е на она церска обећанн готов одма пристати и народ превести. Онда изда цар ону славну диплому од 6. Априла 1690. и позове Србе, да овамо прсђу. обећавши им врло знатне иовластице. Повластице те или привилегие, издате од цара Леополда годиие 1660. и 1691. сачиннваго главна и вечита права народа србског у УгарскоВ а то су ова: 1. Срблви се сматраго као особити иород, независаи од вармеђа и спаил, и само цару подложан, 2. Обричу се Срблвима собствена седишта, или, у староМ отачбини нбиховоВ , ако се ова од Т) рака отме; вли, ако то не може бити, у пограничним областима, кое они од Турака отели буду. 3. Дав се народу србском унутрвнши управа или поглаварство (мађистрат) по старим правама и обичаима народним. 4. Осигурава се народу србскоме прево да може себи бирати воЛводу, као политичког иоглавара и управители народног. 5. Дае се Срблвима слобода вероисиовести, вршен.ч црквених обреда, и држанн старог календара. 6. Потврђуе се србскоме народу нраво, да може себи но собору избирати архиепископа (патринрха), кои ће свошм духовном влашћу независно управлати над свима црквама православне вере у царству овоме. На оваВ свечани позив и на царско унмчеи^ тих своих права одма се иарод србски из оних краева еднодушно одважи, и на 40.000 породица, около ио' милиона душа, међу воима беше около 100.000 ратобораца, иод нредводителБствои своега патринрха Арсенин заедно са свима архивама и благом оружани на ову страну пре^у и настане се у Срему и у БачкоИ и више горе уз Дунав чак до Будима и до Сентандрие. Ово преселен! Срба било е од велике користи по аустриску царевану, коа тада сила невола имађаше. ВоИска царска беше тада истериван!>м Турака из Угарске ако истрошена и ослабл4на. Турци разлрени, што их из Угарске избацише, стану као бесни вуци с новом силом навалБивати. По Угарско# беше на све стране пуно бунтовника, кои сви уз Турке приотааху. На Француза мора цар Леополд многу воЛску иза-